Izvor: Politika, 11.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saveti s ruba pameti
Koliko kilograma paradajza pobeđuje virus side. – Medicinske statistike kao bikini: sakrivaju ono najvažnije
Čim političari odu na godišnji odmor, a mediji "uplove" u letnje šeme, javnost biva preplavljena medicinskim savetima, lekarskim upozorenjima i objašnjenjima šta nikako, a šta obavezno treba da radite sa svojom kožom, kosom, srcem, kičmom...
"Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti, a ja bih da proživim na svoj način...."
Ovako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << peva vojvođanski šansonjer, a da u tome ima mnogo istine lako se da primetiti ako se samo u jednoj nedelji prelistaju novine sa savetima koji će nam navodno pomoći da pobedimo neku zdravstvenu tegobu ili dostignemo dugovečnost.
Prevencija raka, odnosno saveti o vrsti hrane, načinima ponašanja ili forsiranim vitaminima i antioksidansima, koji će navodno smanjiti rizik od određenih vrsta raka, najčešće su zloupotrebljavane oblasti.
Tako je najnovija medicinska vest više koristi donela prodavcima paradajza na pijacama nego stvarno bolesnima. Naime, iz Sibirskog instituta za fiziologiju i biohemiju u Irkutsku, posredstvom agencija, plasirana je vest da su tamošnji naučnici proizveli oralnu "jestivu" vakcinu protiv HIV virusa i hepatitisa Be iz genetski modifikovanog paradajza. S obzirom na to da je vakcina još u eksperimentalnoj fazi, ali se, eto, pravi od paradajza, a toga bar kod nas u ovo doba godine ima dosta, našim lekarima koji se vrlo ozbiljno bave lečenjem ovih teških oboljenja odmah su stigla pitanja koliko kilograma paradajza pacijenti treba da jedu dnevno da bi postigli najbolji efekat. Naravno da je paradajz zdrav i da ga treba jesti, ali takav odgovor nijedan ozbiljan lekar ne može da pruži svom pacijentu.
Kontraudar je stigao dan-dva kasnije od američkih istraživača koji su dokazali da konzumiranje povrća i voća može značajno da uspori napredovanje ateroskleroze, proces sužavanja i začepljenja arterija, koji vodi u ozbiljna srčana oboljenja i šlog. Ali, savetuju doktori, ovo ne znači da se nabave gajbice voća i "udari" po povrću dve nedelje i – stane, već da se navika redovnog uzimanja povrća i voća neguje od mladosti da bi se korist osetila u starosti.
Poplava medicinskih saveta, koji su često na rubu besmislenosti, nije, međutim, samo specijalitet naših medija. Naprotiv, zapadni svet je još prijemčiviji na ovakve vesti. Pre dve godine čak je najpoznatiji medicinski časopis JAMA (Journal of the American Medical Association) objavio tematski broj sa osnovnom porukom: "Ne verujte u sve što pročitate".
Urednici JAMA su, kako sami kažu, stavili pod mikroskop i svoje i tekstove objavljene u drugim prestižnim medicinskim časopisima ("Lanset", "Pedijatrija", časopis Nacionalnog instituta za ispitivanje raka, Anale interne medicine). Otkrića su ih iznenadila: od 127 pregledanih studija u samo sedam je spomenuto ograničenje u studiji, jer je određena farmaceutska kompanija platila istraživanje pa je očekivala i odgovarajuće, podrazumeva se, dobre rezultate. Naravno, neko je davno rekao da je statistika kao bikini: otkriva mnogo, ali sakriva ono najvažnije. Prema tome, čak i u ozbiljnim medicinskim studijama primećen je opšti trend favorizovanja poželjne statistike: samo u 26 od 359 istraživanja iz statistike vide se svi efekti – i pozitivni i negativni – na pacijente. Igre s procentima koje deluju mnogo impresivnije – recimo, upotrebom tog leka smanjen je rizik od infarkta za 27 odsto – mnogo bolje zvuče nego objašnjavati razliku između relativnog i apsolutnog rizika posmatranog u grupi koja je primala ispitivan lek i onoj koja je dobijala navodni, odnosno placebo lek.
Lekari s Harvarda, koji se bave javnim zdravljem, ustali su protiv poplave medicinskih vesti i saveta. Za njih tvrde da nisu ništa drugo do ono što pacijenti žele da čuju. Zanimljivo je i objašnjenje pomenutih istraživača zašto lekari daju savete čak i kad nemaju naučni dokaz o efikasnosti nekog leka ili načina lečenja potiče. Reč je, kažu oni, o bazičnoj premisi da medicina treba da čini dobro ljudima!? Uprkos hiljadama objavljenih naučnih radova, ni do dana današnjeg ipak ne postoje čvrsti dokazi da su vitamini Ce i E, kao i betakarotini, smanjili obolevanje od raka debelog creva, niti su čuveni antioksidanti spasli od raka pluća pušače koji su ih redovno uzimali, u odnosu na one koji za njih nikada nisu čuli ili marili za njih.
Davljenik se i za slamku hvata, pa tako ovakvi saveti uvek nađu put do nečije pažnje i novčanika. Zdravlje je odavno postalo najunosniji svetski biznis.
Olivera Popović
[objavljeno: 11.08.2006.]
