Izvor: B92, 06.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet za štampu: Stanje loše
Beograd -- Savet za štampu Medija centra ocenio je da se u delu domaće štampe i dalje grubo krše etički i profesionalni standardi.
Prema mišljenju Saveta, najčešći oblici kršenja su objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta i glasina. Izvestilac tog saveta, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda Dušan Radulović rekao je da su u štampi, u maju, objavljivana i izmišljena, ili pisma nepoznatih autora, a sve u cilju vođenja kampanja zasnovanih na neargumentovanim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podacima.
On, kao bitnu karakteristiku štampanih medija u tom periodu, navodi "povampirenje jezika devedesetih", kao i kršenje ljudskog dostojansta i integriteta ličnosti o kojoj se piše.
Kao evidentan primer kršenja novinarskih standarda, Radulović je naveo list "Kurir", koji je u više navrata pisao o nekoliko državnih funkcionera ne poštujući "abecedu novinarske profesije". To se, kako je rekao, odnosi na način na koji je taj dnevni list preneo informacije tajne službe o ministru finansija Mlađanu Dinkiću, kada nisu poštovana osnovna novinarska pravila, odnosno, novinar nije saslušao drugu stranu, a informacija je objavljena bez potvrde iz bar još jednog izvora.
"Ono što je posebno zanimljivo je da su se u tu priču uključili i drugi listovi, a 'Glas javnosti' je objavljivanjem da je 'Informacija Dinkić' falsifikat napravio šizofrenu situaciju da se u jednom listu istog vlasnika ista stvar tvrdi, a u drugom demantuje", kazao je Radulović.
Slično se ponovilo i u pisanju "Kurira" o guverneru Narodne banke Srbije Radovanu Jelašiću i potpredsedniku Vlade Miroljubu Labusu, kada nije poštovana obaveza da vest i komentar budu jasno razdvojeni, dodao je on.
Senzacionalizam i dušebrižništvo
Ivana Stevanović iz Centra za prava deteta ocenila je da pisanje domaće štampe u izveštavanju o deci karakteriše dušebrižnički senzacionalizam, gde se iza navodne velike ljubavi prema deci kriju strašne zloupotrebe i kršenja njihovih prava. Ona je naglasila da je senzacionalizam u toj oblasti nedopustiv zbog katastrofalnih posledica koje može da izazove, i naglasila da je nedopustivo navođenje punih imena i prezimena dece žrtava, što je, prema njenim rečima, redovna pojava u štampi.
Ona je rekla da je godišnja analiza Centra o pisanju o deci u "Politici", "Danasu" i "Blicu" pokazala da su se novinari, po prvi put u 2004. najviše bavili kršenjem dečjih prava, što je istakla kao vrlo značajno u procesu implementacije Konvencije o pravima deteta.
Direktor marketinške agencije "Mozaik" Voja Žanetić ocenio je da srpsko novinarstvo liči na "hor sastavljen od nemih ljudi koji pevaju gluvima", u kome nema jasnih standarda, i dodao da je sa druge strane i javnost u Srbiji drugačija od one u zemljama sa razvijenom medijskom scenom. "Srpska javnost je kratkog pamćenja i poprilično je oguglala, potreban joj je jak nadražaj da bi uopšte reagovala i zato su pojedini štampani mediji skloni senzacionalizmu. Mora biti dovoljno skandala da bi to bilo čitano", naglasio je Žanetić.
On je ukazao da je u javnom životu Srbije u poslednje vreme ovladala nova metodologija po kojoj je krivotvorenje opravdano ukoliko je bazirano na dušebrižničkom senzacionalizmom, i kao primer za to naveo način izveštavanja o sistematskom pregledu učenika u klinici "Ecim".
