Izvor: Politika, 17.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet staraca odlučio: malina na Kablaru
Rošci na Kablaru – Uzorci zemlje sa 15 hektara na Kablaru, dati su na ispitivanje, pripremaju se i projekti za nove voćnjake na planinskoj krčevini, gde je nekad bio lug i tu će se, do kraja jeseni, nanizati sadnice. Jednim krajem nemačka borovnica koja vredi pet evra, drugim ribizla iz Holandije po 1,5 evra.
- Investitori su hladnjačar Miloljub Kandić i izvoznik Slobodan Gaborović, troškovi dostižu 100.000 evra. Ukoliko posao uspe, država će posle tri godine pokriti 80 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uloga – kaže za "Politiku" inženjer Želimir Teofilović (51), direktor zemljoradničke zadruge "Kablar" u Rošcima, na vrhu planine.
Ovo selo, sa susednim Jančićima i Vrnčanima i ukupno 500 domaćinstava, među kojima je na svakih 20 kuća - 19 staračkih, nije diglo ruke od posla i borbe za boljitak. Čuli su, i videli, onomad na Gospojinu posetivši ariljski kraj, da je tamo kilogram borovnice dostigao 530, a ribizle 230 dinara i, ko već mora da prevrće suru planinsku zemlju, eto prilike.
Predeli krompirišta i šljivika na ovoj gori, čuvenoj i po rakiji, bili su šezdesetih godina prošarani novom voćkom, koja dotad na Kablaru nije imala nijednu svoju grančicu.
- Oko stotinu seljaka s Kablara većalo je, 1962. godine, da li da se prihvate gajenja maline, što je bio veliki prekoret u njihovim navikama. Pristala su i odmah počela samo trojica, Srećko Vasilijević, Nikit Teofilović i Radiša Petrović i to je, za njih, bio pun pogodak – veli direktor.
Kablar je tako, leto po leto, izašao na glas po malini, stekao ime i sačuvao tradiciju. Zadruga je letos otkupila 3,5 vagona ove voćke, što je brđanima donelo oko 50.000 evra. Ovde je održan i običaj da se roba predaje na reč i veru, i voćarima je do sada isplaćeno devet desetina duga. Obećano im je 105 dinara za kilogram mikera, 95 za malinu vilamet.
Zbog čega se, kod takvog stanja stvari, savet staraca na Kablaru priklonio novim voćkama, koje prvi put stižu na planinu i zahtevaju novo, drugo znanje?
- I zbog zarade, a i radi toga što je u ljudskoj naravi da uvek ide nečem novom. O tome nam je govorio profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, dr Miladin Ševarlić, posetivši nas prošle godine. Predložio je da zaboravimo zadrugarstvo na principu sejanja kukuruza i pšenice i okrenemo se delatnostima koje donose veću zaradu. Pominjao je, recimo, mogućnost da otvorimo svoju tezgu na nekoj beogradskoj pijaci, nudeći samo hranu sa Kablara i naše voćke, tako da uz svaki plod bude priložena etiketa sa imenom seljaka – navodi Teofilović.
Meštani još pominju priču profesora Ševarlića o tome kako je, kao mlad stručnjak, pre više od tri decenije, boravio u Izraelu i video domišljatost tamošnjih proizvođača.
- Izraelci su tada, pripremajući pomorandže za izvoz u Švedsku, svaku voćku prali u toploj vodi i voskarili. Zašto? Zato što bi u transportu brodom koji traje 45 dana pomorandža izgubila 20 odsto težine, a ovako je zatvorena svaka pora. Zatim, zaštićena voskom ona lepo izgleda Šveđaninu koji je gleda i kupuje pod neonskim osvetlenjem, svakog dana posle 17 časova kad se, već po mraku, vraća sa posla i usput nabavlja – ispričao je dr Ševarlić.
Naši ljudi, za nevolju, još strepe od prirodnih sila, kao što je klima. Suša je prepolovila rod korompira na planini, ali će kooparanti stići da isporuče 350 ugovorenih vagona fabrici za preradu "Slap grupa" u Čačku. Proletos su dobili seme, đubrivo i zaštitu i zasejali kuraž i atlantik za čips, a dezire za pire, pa sad vade prepolovljenu letinu i odvoze u grad.
- A prošle godine nismo znali kuda ćemo sa rodom. Tek proletos uspeli smo da plasiramo 300 vagona krompira, kome je pretilo da bude zatrpan, a otkupljen je zahvaljujući Čedomiru Pajiću, direktoru fabrike u Čačku – kazao nam je Teofilović.
Borovnica i ribizla, kad budu stigle, ići će putem maline, u izvoz. Do tada, valja ovladati veštinom gajenja ovog sitnog voća. Nešto od znanja i zanata može se usput kupiti od Ariljaca koji, na primer, svoje njive sa tim voćkama zastiru strugotinom od četinara, ne bi li postigli najpovoljniju kiselost zemljišta.
[objavljeno: ]
