Izvor: Politika, 10.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Satelitom do istine
Mogu da pretpostavim da je u pitanju uzbunjivanje javnosti koje uopšte nije bilo potrebno, kaže Dušan Dobričić
Sumnje naših vodoprivrednih inspektora da iz Prahova nije mogla da iscuri tolika količina nafte i mazuta koja bi mogla da napravi mrlju dužine 140 kilometara i širine 150 metara, po svoj prilici, mogle bi na da se pokažu kao tačne.
Koordinator vodoprivredne inspekcije Dušan Dobričić uporno je tvrdio da iz ovog postrojenja NIS-a nije mogla da iscuri nafta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja bi napravila mrlju tolikih razmera.
Pretpostavlja se da postoji još jedan zagađivač na toku Dunavu, o kojem se, zasad, iz njemu nepoznatih razloga, ćuti.
Naftna mrlja zamalo da izazove ekološki međunarodni skandal, budući da su Bugari odmah tražili odštetu od Srbije za pričinjenu štetu koja je nastala zbog zagađenja reke. Njima su se priključili Rumuni koji su tražili sankcije za Srbiju zbog toga što nije na vreme prijavila zagađivača i što je dozvolila da mrlja Dunavom stigne do ovih susednih država i ugrozi staru nuklearnu elektranu Kozloduj u Bugarskoj.
Nije jasno na osnovu čega su Bugari i Rumuni uputili Srbiji ove zahteve, s obzirom na to da oni dobro znaju da nema pravnog osnova za odštetu. Ove dve države nisu potpisnice Protokola o prekograničnim industrijskim akcidentima, koji im je dostavljen na potpis, pre gotovo desetak godina. Nije, nažalost, ni Srbija.
Za nepotpisivanje Protokola, svakako, nema opravdanja. Dešava se, nažalost, često da Dunav zagađuju, čas jedni, čas drugi. Nuklearna bugarska elektrana Kozloduj je jedan od potencijalnih zagađivača, ne samo Bugarske, nego i susednih zemalja, uključujući i Srbiju.
Pre nekoliko godina bili smo svedoci trovanja riba i biljnog sveta u Tisi, zbog ispuštanja otrovnih materija sa cijanidom iz rumunskih rudnika, u kojima je tehnologija za preradu ruda zastarela. Činjenica je da iz Prahova često iscure mazut i nafta, što svakako uništava floru i faunu ove reke, ugrožavajući i deltu Dunava, o čemu se izbegava da se govori u javnosti.
Da su sve tri zemlje potpisale Protokol do ovakvih akcidenata dolazilo bi ređe. I to s razlogom. Tada bi zagađivač morao da plati odštetu, kao što je pokušala Bugarska, ali bez osnova.
Nikola Marjanović, direktor Republičke direkcije za vode, bio je zatečen saopštenjem Komisije za zaštitu reke Dunav u Beču, kojim su obavestili nadležne u Srbiji da je Bugarska odustala od zahteva za pomoć u saniranju štete nastale zagađenjem Dunava.
Upitan da li zna šta to znači, on je odgovorio da mu ništa nije jasno i da nema nikakvih preciznijih informacija o tome, s obzirom na to da su Rumuni i Bugari optužili Srbiju za izazivanje ovog ekološkog skandala.
Dušan Dobričić, koordinator vodoprivredne inspekcije, ističe da su se pokazale tačnim naše sumnje da Prahovo nije jedini zagađivač. Kako nam je kazao, u subotu više nije bilo mrlje na Dunavu. Postavlja se pitanje kako je mogla da nestane toliko velika mrlja?
On kaže da će sačiniti satelitske snimke celog toka Dunava kuda je plovila naftna mrlja kako bi se dobila potpunija slika šta se zapravo prethodnih dana dešavalo na ovoj reci. "Mogu samo da pretpostavim da je u pitanju uzbunjivanje javnosti koje uopšte nije bilo potrebno", kaže Dobričić.
Sada je, kako ističu u vodoprivrednoj inspekciji, zadatak srpsko-rumunske hidrotehničke komisije da u narednim danima ispita tok Dunava na rumunskoj teritoriji od Đerdapa do ušća Timoka u Dunav. Moguće je, dakle, da postoji još neki izvor zagađenja reke koji je nizvodnije, u delu do uliva Jaseničke reke, isprekidan.
N. Kovačević
[objavljeno: 10.10.2006.]
