Izvor: Press, 19.Jun.2010, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sat dnevno sa porodicom
Stručnjaci izračunali za Press - prosečna familija u Srbiji svaki dan bude zajedno od 60 do 90 minuta. Peglanje, gledanje TV-a i ostalo se ne ačuna, već samo vreme koje se posvećuje porodici
Koliko vremena dnevno na okupu provede prosečna porodica u Srbiji? Takva istraživanja kod nas još nisu sprovedena, ali su stručnjaci izračunali za Press - od sat do sat i po „kvalitetnog" vremena!
Do tih brojeva dolazi se analizom podataka >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << koliko vremena u proseku svi provodimo na poslu i koliko se bavimo kućnim i drugim obavezama. Rezultat ne odudara mnogo od svetskih trendova. Britanci su izračunali da se sa decom druže 49 minuta dnevno, a Amerikanci 76 minuta. Čini se malo, ali oni ističu da je to kvalitetno vreme, kada su oba roditelja usredsređena na decu.
Dečji psiholog i porodični terapeut Aleksandra Jovanović-Mađar, koja je došla do „računice" od 60 do 90 minuta, kaže da smo slični američkom proseku.
- Prosečna srpska porodica jeste zajedno, ali zajedno, fizički u istom prostoru, gde svako radi svoj posao, što nije kvalitetno provedeno vreme. A upravo je kvalitet odnosa važniji od samog vremena. Ne postoje precizni podaci, jer se niko time nije ozbiljno bavio, ali na osnovu nekih parametara možemo da zaključimo da porodica u Srbiji „kvalitetno" provede na okupu nešto više od sat vremena dnevno - objašnjava ona.
Podatak kojim raspolaže udruženje „Brak i porodica" pokazuje da jedna porodica u Srbiji provodi između četiri i pet sati dnevno zajedno. Međutim, sve to vreme nije moguće biti posvećen porodici zbog raznih obaveza. Tamara Maslovarić, psihoterapeut iz udruženja, kaže da je problem nedostatka vremena očigledan, ali kad već ne možemo da smanjujemo radno vreme, ili uopšte ne radimo, ono vremena što nam ostane možemo da iskoristimo da ga na pravi način podelimo sa najbližima.
- Kvalitetno provedeno vreme je ono vreme kada je roditelj sa nepodeljenom pažnjom usredsređen da svoje dete čuje, vidi, oseti i razume. To je od neprocenjive važnosti za dete jer ono tada doživljava da je vredno i poštovano, da u tom trenutku niko drugi nije važan osim njega i stiče iskustvo da ima nekoga pored sebe ko može i hoće da ga razume. Dete na taj način gradi dobru sliku o sebi. Razvojno se razlikuju načini kako da se obezbedi kvalitetno vreme. Za malo dete najčešći način je kroz igru. Za adolescenta je to razgovor. Načini su različiti, ali je princip isti: u tom trenutku za roditelja ne postoji ništa i niko drugi nego samo dete - objašnjava ona.
Smatra se da kuvanje ili gledanje televizije u istoj prostoriji u kojoj se dete igra nije kvalitetno provedeno vreme jer ono podrazumeva dobru i zdravu komunikaciju i pružanje afirmativnih podsticaja. Među članovima porodice mora da postoji određena doza bliskosti, trebalo bi da imaju neke poslove koje zajedno rade i određene dane u mesecu koje provode zajedno, a kojima se poštuje porodična tradicija - rođendani, skupovi, slavlja...
- Kod nas se često vreme koje provodimo zajedno sa porodicom svodi na prepirku i etiketiranje, što nije na pravi način provedeno vreme. Iako sat, sat i po kvalitetno provedenog vremena dnevno sa porodicom zvuči radikalno malo, to je sasvim dovoljno ako su odnosi dobri, što je bitnije nego samo vreme. Imate porodice u kojima ljudi ne rade, pa su mnogo vremena zajedno, ali njihovo vreme nije kvalitetno - objašnjava Aleksandra Jovanović-Mađar.
Statistike pokazuju da je naša populacija najstarija u Evropi, da sve kasnije stupamo u brak i odlučujemo za potomstvo. Tako smo sve dalje od nekadašnjeg proseka - dvoje dece u porodici. Opšta društvena kriza nije zaobišla ni porodicu čiji je opstanak sve ugroženiji. Roditelji su rastrzani između porodice i posla i sve teže usklađuju obaveze. Mnogi sebi postavljaju pitanje kako naći vreme za bližnje. Što je dete manje, potreba za vremenom je veća. Tako jednoj bebi treba majka, koja je uz nju skoro ceo dan, dok jedan šestogodišnjak za tim nema potrebu.
- Roditeljima nije lako. Ali, nažalost, nema trikova koji bi rešili taj problem. Sve je na odluci roditelja i njihovoj posvećenosti da naprave prioritete i odluče da budu sa decom onoliko koliko im okolnosti dozvoljavaju - kaže Tamara Maslovarić.
Zajednički ručkovi, pravljenje kolača, učenje vožnje bicikla, odvođenje tinejdžera na žurku, zajedničko gledanje filma i mnoge druge aktivnosti mogu da budu vreme u kojem roditelji i deca razmenjuju misli i osećanja, upoznaju bolje jedni druge i uživaju u međusobnom prisustvu.
.jpg)
