Izvor: Danas, 28.Avg.2014, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saradnja u regionu rešava pitanje nestalih
Beograd - Sudbina 11.175 lica koja su nestala u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije i dalje je nepoznata i sve dok je to tako ne možemo biti zadovoljni učinjenim na rešavanju pitanja nestalih. Trećinu od tog broja (4.022) čine građani srpske nacionalnosti i do odgovora na to šta se sa njima dogodilo možemo da dođemo samo kroz saradnju država iz regiona, lišenu dnevnopolitičkih interesa, poručeno je na jučerašnjoj konferenciji za štampu održanoj povodom obeležavanja Međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << dana nestalih.
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović osvrnuo se na odsustvo reciprociteta koji je primetan u regionu kada se govori o rešavanju pitanja nestalih.
- U 2012. godini Srbija je rasvetlila sudbinu 705 nestalih lica, 2013. godine 671. U narednih desetak dana će biti identifikovano oko 50 osoba albanske nacionalnosti čija su tela nađena u grobnici u Rudnici. S druge strane, ove godine iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova nije razjašnjena sudbina nijedne osobe srpske nacionalnosti, a sva je prilika da neće ni biti. Iz Hrvatske su nam u 2014. godini poslali 39 tela. To govori da nemamo svi isti odnos prema pitanju nestalih osoba. Srbija čini ono što druge zemlje traže od nje, dok oni ne čine ono na čemu mi insistiramo - istakao je Odalović. Prema njegovim rečima, i pored tako neujednačenog pristupa, Srbija će nastaviti da radi sve što je u njenoj moći.
Govoreći o Deklaraciji o nestalima, koju danas u Mostaru treba da potpišu predsednici Hrvatske, Crne Gore, Srbije i predsedavajući BiH, Odalović ocenjuje da će ona „uneti novi kvalitet“ u rešavanje pitanja nestalih.
Zaštitnik građana Saša Janković je rekao da za razliku od većine drugih institucija, u radu Komisije za nestala lica Vlade Srbije nije uočio nikakve nepravilnosti.
- Nestala lica su stradala u ratu, ali patnje njihovih porodica se nastavljaju i u periodu mira. Kod gubitničke strane primetan je osećaj stida zbog svega što se dešavalo. Stoga, svako pominjanje nestalih budi nelagodu u društvu. Sa vremenom postaje sve lakše ignorisati ovo pitanje, što samo dodatno povređuje ljude koji su pretrpeli mnogo. Mi im kao društvo dugujemo da sudbina njihovih bližnjih bude rasvetljena. To je naša moralna obaveza - zaključio je Janković.
Duško Čelić, zamenik predsednika Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, rekao je da je izveštaj američkog tužioca Klinta Vilijamsona uvredljiv za porodice nestalih.
- U tom izveštaju nema ni reči o postojanju suda, tužilaštva ili bilo kakvih optužnica. Izveštaj služi isključivo tome da potvrdi državnost Kosova. Nažalost, davanjem podrške tom dokumentu, u svemu tome je učestvovalo i naše Tužilaštvo za ratne zločine - rekao je Čelić. Prema njegovim rečima, kako rokovi zastarevanja krivičnih dela ne staju iako još nema suda, naći ćemo se u situaciji da će 2015. godine biti osnovan sud koji će samo moći da konstatuje da su svi rokovi istekli.
- Da je postojala želja da se utvrdi istina na Kosovu, Zapad je to mogao lako da učini - naveo je Čelić. On dodaje da je poražavajuće da je Srbija jedina zemlja regiona koja nema zakon o nestalima koji bi se na sistematski način bavio ovim pitanjem.
Nedeljko Mitrović, predsednik Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske, smatra da su porodice nestalih u Republici Srpskoj u posebno teškoj situaciji zbog „satanizacije Bošnjaka i zapadnih država“. Prema njegovim rečima, neravnopravni položaj srpskih žrtava primetila je i Evropska komisija, koja je izrazila zabrinutost zbog malog broja ekshumiranih i identifikovanih žrtava srpske nacionalnosti.
- Kada je pitanje nestalih u BiH prešlo u nadležnost Međunarodne kancelarije za traženje nestalih osoba, počelo je sa opstrukcijom od strane Bošnjaka. Sve je bilo mnogo efikasnije dok su entitetske komisije radile taj posao - izjavio je Mitrović. On dodaje da Bošnjaci blokiraju proces identifikacije, jer instrumentalizuju pitanje nestalih u političke svrhe.
Prema njegovim rečima, deklaracija koja će biti potpisana u Mostaru je „samo još jedan u nizu pamfleta“.
Broj nestalih Srba
Prema podacima Komisije za nestala lica, broj nestalih Srba u Hrvatskoj je 1.496, dok predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije Dragan Pjevač tvrdi da je taj broj, prema njihovim podacima, 2.146. U BiH je ukupno 1.600 nestalih Srba, a na KiM 532, kazao je on.
Odalović: U Mostaru bez predstavnika Kosova
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović rekao je da predstavnik Kosova neće biti na potpisivanju deklaracije u Mostaru, jer to potpisuju države, a Srbija to nije mogla da dozvoli.
