Izvor: Akter, 05.Nov.2015, 17:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saradnja mladih ključ za pomirenje Srba i Albanaca
Pomirenje Srba i Albanaca će dugo trajati, uz mnoštvo izazova, a za uspeh tog procesa potrebno je više aktivnosti mimo zvanične politike i što veće učešće mladih, zaključak je okruglog stola Pomirenje iz perspektiva mladih, koji je održan danas u Prištini
Učesnici okruglog stola bili su predstavnici nevladinih organizacija koje su kroz različite incijative i projekte uspostavljali veze mladih iz Srbije i Kosova.
Učesnici skupa složili su se da je ključ >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << u češćoj razmeni i upoznavanju mladih iz Beograda i Prištine.
Predstavnik Inicijative mladih za ljudska prava Djordje Bojović zauzeo se za institucionalno organizovanje razmene mladih i pozvao vlade u regionu da formiraju zajedničko telo koje bi se time bavilo.
"Kada neko dodje u neki grad i tamo upozna ljude, sutra neće moći da puca na taj grad jer zna da tu ima prijatelja", kazao je Bojić i podsetio da u evropskim zemljama poput Nemačke ili Francuske postoje vladina tela koja se bave razmenom mladih.
On je istakao da je važno suočiti se sa prošlošču i utvrditi činjenice kako se konflikti ne bi ponovili i u budućnosti.
"Kažu, vama sa dvadeset godina, ratni zločini nisu baš seksi tema. Treba imati na umu da, sve ono što ostane nerešeno iz prošlosti može da postane predmet sukoba u budućnosti", kazao je Bojović.
On je naveo da u saradnji Beograda i Prištine još postoje institucionalne prepreke, ali da su kontakti sve češći.
Visar Hadžifazliu iz organizacije Ipsia istakao je da mladi ne treba da budu žrtve političkih procesa i sukoba.
"Da bismo postigli pomirenje potrebno je vreme, ne može preko noći. Dosta je izazova, ali ne treba stati", kazao je Hadžifazliu.
On smatra da trebno otvoreno pričati o problemima, kao i pratiti primere dobre prakse. Kao jedan od takvih primera on je pomenuo razmenu učenika muzičkih škola iz Srbije i sa Kosova, dogovori za njihove posete privode se kraju.
"Ne smemo da budemo žrtve politike i poruka mržnje", istakao je Hadžifazliu.
Auljona Kadriu iz obrazovne mreže PEN, smatra da politika i loša iskustva iz prošlosti ne smeju da preovladaju.
"Mi nismo učestvovali u sukobima, nismo odgovorni za prošlost, ali smo odgovorni za budućnost i za to da stvorimo bolji ambijent”, kazala je Kadriu.
Ona je navela da život na Kosovu nije lak za bilo koga, i da svi dele iste probleme, ali da je još teže ukoliko ste pripadnik manjinske zajednice, jer je tada diskriminacija izraženija.
"Teško je ako ste Albanac i nemate posao, ali je još teže ako ste Srbin i nemate zaposlenje", smatra Kadriu.
Mina Mirković iz organizacije Libero smatra da se treba baviti razbijanjem stereotipa, jer iskustvo pokazuje da kada se mladi upoznaju i medjusobno razgovaraju manje je predrasude i mržnje.
"Bitna je vršnjačka edukacija, jer vršnjaci pričaju istim jezikom, oni se razumeju", kazala je Mina Mirković.
Ona je ukazala da posebnu pažnju treba posvetiti suzbijanju jezika mržnje na internetu i u javnoj komunikaciji.
Učesnici skupa su se složili i da je obrazovni sistem veoma bitan u procesu pomirenja.
Zaključak je i da sporazumi potpisani na visokom političkom nivou nisu dovoljni za pomirenje, već je potrebno što više konkretnih susreta, upoznavanja i saradnje, a bitnu ulogu u tome ima nevladin sektor.
Debata "Pomirenje iz perspektiva mladih" organizovana je u okviru projekta "Kosovo Serbia live", koji zajednički sprovode Nezavisno udruženje novinara Srbije i prištinska agencija Kosova live.
