Izvor: Danas, 24.Avg.2015, 21:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šansa za radna mesta i uštede
Tokom letnjih meseci puno se družim sa novobeogradskom decom školskog uzrasta. Vršnjaci moje ćerke imaju 12 godina. To su sabrani, otresiti i proračunati klinci. Imaju želju da budu uspešni, konkurentni, da se dokažu i to obavezno van Srbije. Znaju sve o dikotiledonim biljkama, svaki bizarni detalj iz života Aleksandra Velikog. Vršnjaci moje ćerke, međutim, nemaju pojma šta se događa u sadašnjosti niti mogu da pretpostave šta ih sutra čeka.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Niko im u školi neće pružiti informaciju kuda ide nauka, industrija, progres i novac. Kuda se kreću poslovi budućnosti? Kako se za njih obučavati i školovati? Kako se prikačiti na taj voz koji hrli prema novim poslovima i šansama? A putokazi o tome nisu nikakva kosmička misterija. To su obične informacije, svima dostupne, na svakom mestu, uključujući google.
Uzmimo na primer energiju. Evropska unija uvozi 50 odsto svojih energenata. Zemlje godišnje na energente potroše oko 400 milijardi evra. Unija je usvojila strategiju koja nalaže 20 odsto uštede energije do 2020. Za tu uštedu planirana su sredstva od 70 miliona evra. Novac će uglavnom biti utrošen na renoviranje starih zgrada. One i u Evropi, kao i kod nas, troše strahovito puno toplotne energije, a pola od utrošenog ode kroz prozore, zidove i vrata. Evropa je izdala direktivu da nove zgrade moraju težiti nultoj potrošnji, a da stare zgrade moraju biti renovirane dinamikom od tri odsto godišnje. Ogroman zahvat, ako se uzme da je u Nemačkoj vise od trećine zgrada starije od 50 godina.
E sad obratite pažnju: Samo proizvodnja izolacionih materijala u naredne dve decenije mogla bi da otvori do dva miliona novih radnih mesta. Zvanične analize Evropske komisije govore da bi više od 700.000 ljudi godišnje moglo da dobija posao u projektima renoviranja i industriji izolacionih materijala. Srbija troši i baca još više nego Evropa, a u velikoj meri je energetski zavisna. Elektroenergetski sistem Srbije ima problem koji je vezan za kopove. Takođe, Srbija uvozi i znatne količine uglja. S obzirom na sve to, problem se posebno aktuelizuje pred svaku grejnu sezonu. Al opet, mi kroz lošu izolaciju i stare prozorske okvire bacamo 70 odsto energije koju platimo. To su stotine miliona evra. Pošto smo se zarekli da želimo u Evropu, ni nas ne mogu da zaobiđu evropske direktive. Srbija se, tako, obavezala da uskladi svoju strategiju uštede sa evropskom.
Kako bi sprovela planirane uštede, Srbija je prema preporukama EU usvojila Nacionalni plan energetske efikasnosti. Taj plan se od 2009. godine sprovodi u saradnji sa GIZ-om, Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju. Nemci, putem te organizacije, već godinama pružaju podršku Vladi Srbije u oblasti unapređenja energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva. GIZ-ov projekat "Energetska efikasnost u zgradarstvu" rezultirao je novim propisima. Primera radi, bez elaborata o energetskoj efikasnosti i energetskog pasoša više se ne može dobiti građevinska i upotrebna dozvola u Srbiji.
Zakoni su harmonizovani sa evropskim. Urađena je nacionalna tipologija za stambene zgrade kao i modeli za sanaciju starih zgrada kao najvećih rasipnika. Prvi put u Srbiji formiran je sistem sertifikacije inženjera koji izdaju energetski pasoš. Licencu je do sada dobilo 1.400 inženjera, a izdato je više stotina energetskih pasoša.
Srbija ima ogroman potencijal uštede. Prema rečima Dragoslava Šumarca, predsednika komore inženjera Srbije i bivšeg ministra građevine, do 2020. ovde je potrebno uložiti 1,6 milijardi evra da bismo dostigli prosek EU. Taj novac bi mogao biti obezbeđen iz povoljnih evropskih kredita.
Ono što je za moju priču najvažnije jeste to da ulaganje u energetske uštede u Srbiji ima ogroman razvojni potencijal. To može biti upravo onaj privredni zamajac koji nam je preko potreban. Ulaganje u energetsku efikasnost može vrlo lako dovesti i do otvaranja novih radnih mesta i u Srbiji i to kroz projekte izolacije dotrajalih zgrada. Evropa nam tu i finansijski i stručno pomaže o čemu svedoče aktivnosti GIZ-a.
Budućnost nam je svima nepoznata. Ali to ne sprečava razvijene zemlje da prave svoje planove. U taj plan treba da se uklopimo i kao država i kao pojedinci. Da bismo se uklopili, prvo treba da saznamo šta je isplanirano. Srpsko školstvo te informacije i saznanja duguje našoj deci. Naša deca zaslužuju da budu obaveštena o sadašnjosti i o planovima za budućnost kako bismo, putem školovanja, od regresivnog društva, vezanog za prošlost, postali progresivno. Našu decu teška borba sutra čeka za parče hleba u rukama. Prosveta ima smisao samo ako ima i sposobnost da ih za tu borbu pripremi.
*Autorka je novinarka i vlasnica TV produkcije "Timeline", koja se bavi ekonomskim i razvojnim temama
