Izvor: Glas javnosti, 02.Avg.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
San mu je da hoda
KURŠUMLIJA - Jedina nada Aleksandra Stamenkovića (25) iz kuršumlijskog naselja Markovića, koji od rođenja boluje od cerebralne paralize, da će ikad stati na noge, je operacija. Takve zahvate vrhunski ruski stručnjaci obavljaju na privatnoj specijalnoj hirurškoj bolnici „Medikus“ u Ćupriji, a kompletan zahvat košta pet hiljada evra.
Aleksandar rano detinjstvo pamti po selidbama iz bolnice u bolnicu. Kao dvogodišnjak, više meseci lečio se u Nišu, zatim na klinici u Tiršovoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u Beogradu, a dve godine je proveo na Institutu za ortopediju „Banjica“.
- Ja samo hoću da stanem na svoje noge, jer to nikada nisam učinio. Želim da osetim slobodu, koju donosi hod, šetnja. Želeo bih da trčim, skačem, ali to verovatno nikada neću moći - priča Aleksandar sa širokim osmehom, dok se niz lice majke LJiljane slivaju suze. Otac Radoje, i sam invalid, gleda negde u daljinu i samo povremeno baci pogled na sina.
LJiljana priča da su pre mesec dana poslednji put bili na pregledu i da lekari, iako ne žele da daju prognozu, smatraju da je operativni zahvat jedino rešenje.
- Lekari su rekli da moraju da urade dva zahvata. Prvi na nogama i jednoj ruci, a drugi na kičmi i drugoj ruci. Svaka od ovih operacija košta po dve i po hiljade evra-kaže LJiljana, svesna da bez pomoći dobrih ljudi nema nade za njenog sina.
ŽIRO-RAČUN
Porodica moli sve ljude dobre volje da novac za operaciju Aleksandra Stamenkovića iz Kuršumlije, uplate na dinarski račun kod Vojvođanske banke broj: 3550000005416418-23
Porodica je činila sve što je u njenoj moći da pomogne Aleksandru. Najveći problem je bilo njegovo obrazovanje, jer je škola dosta udaljena.
- Pošto smo dosta udaljeni od specijalnog odeljenja OŠ „Drinka Pavlović“, koju je pohađao, Aleksandar je završio samo šest razreda. Dok smo bili zdraviji mogli smo da ga vodimo. Čak smo se jedno vreme uselili bespravno u jedan stan, kako bi on bio blizu škole. Kada su nas izbacili iz njega, i sami narušenog zdravlja, više nismo bili u mogućnosti da ga svakodnevno vodimo, kaže majka LJiljana.
Aleksandrova porodica jedva sastavlja kraj s krajem, pa je uputila apel svima koji hoće i mogu da pomognu. Prvo su se odazvale komšije iz Mesnih zajednica Markoviće i Gvozdeni puk, koji su sakupili pedeset hiljada dinara, a pomoć će uplatiti, kako su najavili, i mnoga preduzeća, banke, institucije i pojedinci, kao i opština. Ipak, to najverovatnije neće biti dovoljno, pa porodica moli sve ljude dobre volje da pomognu, kako bi se ispunila najveća Aleksandrova želja, da stane na svoje noge.
