Izvor: Politika, 19.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samotni dani u zaseoku Krivač
U Rudinama, selu opštine Zvečan, gde se nekada na stotinu domaćinstava bavilo stočarstvom, danas ima tek desetak žitelja
Rudine – Podno obronaka Rogozne, na južnoj strani, na oko deset kilometara od Milutinove Banjske, razbacano je pet zaselaka sela Rudine, mesna zajednica Banjska, opština Zvečan. Nekada se ovde na stotinu vrednih domaćina bavilo stočarstvom, a sada je ostalo tek desetak žitelja. U zaseocima Erce, Pejovići, Oraovica, Ljeskova Glava i Krivač >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komšije se posećuju samo o slavama, ni popovi ne dolaze da osvete vodicu, ni patrole Kfora ih ne obilaze, niti o njima brinu lekarski timovi raznoraznih humanitarnih i zdravstvenih organizacija koje krstare Kosmetom.
S praga doma Dušana i Vukene Živković, u zaseoku Krivač, dokle pogled doseže, ne vidi se nijedan odžak iz koga se vije dim. Već sedmu godinu ovde samuju, nakon što su došli iz Banjske, gde su im ostali sin, snaja i deca.
– Vratili smo se kada nam je Kfor dao deset ovaca. Ali, nisam uspeo da ih sačuvam od vukova, koji zimi skoro do kućnih vrata dolaze. Borio sam se do pre dve godine, a onda sam preostale ovce i jaganjce prodao – kaže nam Dušan (66), sada penzioner, nekada radnik Topionice u Zvečanu. Proveo je, tamo, na visokoj peći punih 30 godina. Sad on i njegova Vukena gaje dve krave, prodaju sir i kajmak, imaju i nešto kokošaka. Tu je i Baljak, njihov verni pas čuvar.
– Ranije sam imao tri psa, ali ni oni nisu mogli da oteraju vukove – ističe Dušan, iznad čije glave, na zidu visi lovačka puška.
– Imam dozvolu, i onu Unmikovu i ovu našu. Odem u lov, ne da bih nešto ulovio, nego da bih se sreo s kojim lovcem, da bih popričao. Ja i Vukena smo jedno drugom i po deset puta jednu istu priču ispričali – kaže Dušan, dok Vukena dodaje da zimske dane prekraćuje pletenjem, a i prede vunu koju je sačuvala. Pokazuje i narukvice, napravljene od „đinđuva” koje kupuje u Novom Pazaru.
Živkovići kažu da im „fale ljudi”, pa se obraduju kad naiđe pokoji lovac ili komšija Krano Andrić, čija je kuća dva kilometra od njih, a toliko je udaljena i kuća drugog „prvog komšije”, Sreta Milojkovića. Nekada je u zaseoku Krivač bilo pet kuća, a u čitavom selu Rudine beše i hiljadu žitelja. Od pre tri godine, u isturenom odeljenju osnovne škole više nema nijednog đaka.
B. Radomirović
[objavljeno: 20/02/2009]
