Izvor: Politika, 21.Dec.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samohrani roditelj – jedan, ali zlata vredan
Ovim roditeljima od ekonomskih problema teže pada nerazumevanje sredine koja nema blagonaklon stav prema „singl” roditeljstvu
Tridesetogodišnja Sanja M. s tugom konstatuje da je na bolniji način saznala da se bajke koje počinju sa „i živeli su srećno i zadovoljno” ne završavaju uvek srebrnom ili zlatnom „svadbom”, već ponekad čine sastavni deo brakorazvodne statistike. Period velike ljubavi zamenilo je veliko razočaranje, a bračnu slogu zamenile su svađe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko novca, života u zajednici i različitih pogleda na vaspitanje deteta. Nakon četiri godine braka Sanja i njen suprug su se razišli, starateljstvo nad kćerkom Ninom pripalo je majci, a sudbina je htela da njen (bivši) suprug prvi pronađe novu sreću i dobije blizance u novom braku, što je u velikoj meri smanjilo alimentaciju koju daje za svoje prvo dete.
Sanja već dve godine sa svojom kćerkom živi u bivšoj devojačkoj sobici u roditeljskom stanu i kaže da uprkos njihovoj velikoj podršci oseća veliki teret samohranog roditeljstva.
– Odgovornost za njeno vaspitanje je isključivo moja i zbog toga je strah od pogrešnih odluka veći. S obzirom na to da je moja plata mala, a alimentacija simbolična, tužna sam zato što ne mogu svojoj devojčici da priuštim mnoge stvari koje čine normalni deo detinjstva. Iako Nina nije razmaženo dete, njeni prohtevi će biti sve veći kako bude rasla, a ja ću moći sve manje da joj pružim. Pa ipak, najteže mi pada samoća i pitanje zašto tata nije s nama – iskreno priča Sanja M.
Istraživanje pod nazivom „Jedan ali zlata vredan”, koje je u Beogradu realizovala Nevladina organizacija „Inicijativa za razvoj i saradnju” na uzorku od 87 samohranih roditelja dece iz šest vračarskih osnovnih škola, pokazalo je da prosečna primanja po članu samohranog domaćinstva iznose nešto oko 15.000 dinara – kada se odbiju režije za stan. Alimentacija koju oni dobijaju mahom je simbolična, neredovna ili uopšte nije izražena u novcu, već drugi roditelj povremeno kupuje „krupnije” odevne predmete detetu. Samohrani roditelji koji su učestvovali u ovom istraživanju priznali su da im najveću glavobolju prouzrokuju ekonomski problemi, a potom i organizacione teškoće oko čuvanja mališana, jer se radno vreme roditelja ne poklapa sa odlaskom i vraćanjem mališana iz škola.
Spomena Milačić, psiholog i koordinator projekta „Jedan ali zlata vredan”, kaže da većina samohranih roditelja kaže da im najveći problem zadaje društvena atmosfera u kojoj odgajaju dete i sredina koja nema blagonaklon stav prema „singl” roditeljstvu.
– Stiče se utisak da je društveno najprihvatljivija samohranost nastala usled smrti bračnog druga, sledi samohranost vezana za razvod, a najmanje je prihvatljivo potpuno odsustvo bračnog partnera. Ove predrasude u potpunosti odražavaju ekonomski status porodice – deca iz porodica koje su izgubile oca/majku najčešće primaju njegovu penziju, deca iz razvedenih porodica dobijaju nešto nižu i neredovniju alimentaciju, dok deca „sa crtom” u krštenici (koja znači da je otac „nepoznat”) nisu ni na koji način dopunski zbrinuta od šire zajednice – ističe Spomena Milačić.
U našoj zemlji ne postoje jedinstveni podaci o broju roditelja koji sami odgajaju svoje dete – dok podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da gotovo svaka peta žena odlazi na porođaj bez burme, statistika centara za socijalni rad govori da u Srbiji ima oko 56.000 samohranih roditelja. Procene stručnjaka govore da je bar svaka šesta ili sedma porodica u Srbiji monoparentna, a uzroci ovakve statistike su brojni – počev od brojnih ratova u regionu, preko povećane stope razvoda, povećane smrtnosti roditelja zbog porasta malignih i kardiovaskularnih bolesti, ali i primetnog povećanja samohranosti „po izboru”, odnosno žena koje planiraju trudnoću bez partnera.
----------------------------------------------
Nisu podržani kao socijalna kategorija
Naša sagovornica ističe da u pravnom poretku Srbije nema posebnog zakona koji bi regulisao status samohranog roditelja, a samohranost, sama po sebi, nije priznata kao socijalna kategorija niti podržana. Zakon o radu omogućava samohranom roditelju deteta predškolskog uzrasta da odbije prekovremeni rad i rad nedeljom (što roditelji mahom ne čine iz ekonomskih razloga), ali ne obavezuje poslodavca da radno vreme uskladi sa radom obdaništa i dnevnog boravka. Samohranost se uzima u obzir pri upisu u vrtić i povlači regresiranje školskog obroka – u kombinaciji sa faktorom prihoda.
Katarina Đorđević
objavljeno: 22.12.2011.
.jpg)
