Izvor: Blic, 01.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo upornost vraća imovinu
Samo upornost vraća imovinu
BEOGRAD - Povodom najava hrvatskih zvaničnika da će Hrvatska do kraja sledeće godine vratiti svu imovinu Srba u Hrvatskoj, Sanda Rašković-Ivić, republički komesar za izbeglice, za 'Blic' kaže da 'takvu odluku treba pozdraviti, ali da nije u redu što Hrvati pod tom imovinom podrazumevaju samo privatno vlasništvo, a ne i 50.000 stanova u Hrvatskoj nad kojima su Srbi imali stanarsko pravo, a zbog nemogućih uslova sa hrvatske strane nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogli da ih otkupe'.
- Iako ih nisu otkupili, ti stanovi praktično pripadaju Srbima jer su oni za vreme svog radnog veka izdvajali po četiri procenta od bruto-plate za stambenu izgradnju. Odlukom hrvatskih vlasti, donetom u vreme rata, da nosilac stanarskog prava koji u stanu ne živi šest meseci gubi pravo na stan, Srbima su stanovi praktično oduzeti. To je bilo vreme kada Srbin nije mogao ni ući u Hrvatsku, a kamoli živeti u stanu pola godine. Koristeći tu situaciju, Hrvatska je srpske stanove otkupila, ostali su neotkupljeni samo stanovi u Krajini i UNPA zoni, a njih je veoma malo. Samo u Zagrebu je bilo više takvih stanova nego u celoj Krajini. Mi ćemo se kao država postarati da se ta imovina, ti stanovi ne izgube i zato je pokrenuta akcija popisa stanova u stanarskom pravu - kaže Rašković-Ivić, dodajući da će se sa celokupnim spiskom stanova izaći pred hrvatske državne organe i nadležne međunarodne organizacije, kako bi se snagom velikih brojki Srbima pokušalo vratiti ono što im pripada, a nepravedno im je oduzeto.
Popis ovih stanova i ranije su obavljala neka izbeglička udruženja, međutim hrvatske vlasti to nisu uzimale ozbiljno, pa su vraćena samo četiri stana. Ta činjenica, smatra Rašković-Ivić, nije razlog da se od novog popisa odustane, 'jer će popis iza kojeg stoji država imati veću snagu i biti ozbiljnije tretiran'.
Druga primedba na stav Hrvatske tiče se obnove porušenih kuća na koju sada imaju pravo samo oni koji žele da se vrate u Hrvatsku.- Privatna imovina je svetinja u razvijenom svetu i bez obzira da li će se neko vratiti u Hrvatsku ili ne, ono što je njegovo, a porušeno je, mora biti obnovljeno. Rok za predaju zahteva za obnovu porušenih kuća ističe 31. decembra i ja molim izbeglice da zahteve podnesu na vreme. Zahtevi se mogu podneti opštinskom povereniku za izbeglice, kancelarijama UNHCR-a, hrvatskoj ambasadi, kao i konzulatima u Kotoru i Subotici. Zahteve treba da podnesu i oni koji se nisu izjasnili za repatrijaciju, i mi ćemo stati iza njihovih zahteva za obnovu - poručuje Rašković-Ivić.
Prema njenim rečima, u Hrvatskoj ima 30.000 porušenih srpskih kuća, a kuće koje su ostale čitave uglavnom su useljene. Iseljavanje iz nekih kuća je u toku, treba da se izda još 10.000 naloga za iseljenje, pa bi do kraja sledeće godine sve kuće trebalo da budu iseljene.
- Akcija oko popisa stanova u stanarskom pravu i zahtev za obnovu kuća iza kojih stoji Komesarijat za izbeglice kao državna institucija imaju za cilj da pomognu izbeglicama da dođu do svoje imovine. Izbeglice ne smeju da se obeshrabre zbog neuspeha nekih ranijih popisa, da se opuste i predaju, jer jedino ako naoštrimo zube i budemo uporni, možemo vratiti ono što je naše - zaključuje za 'Blic' Sanda Rašković-Ivić. R.Marković
