Izvor: Politika, 23.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo sedam predsednica
Prema podacima Unicefa iz 2007. godine, svaki sedmi ministar na planeti je žena. – U Vladi Srbije najviše četiri ministarke
Prvi put u svojoj istoriji, Španija je dobila novu vladu u čijim ministarskim foteljama sedi više žena nego muškaraca. Španska vlada premijera Hosea Luisa Rodrigeza Zapatera, kome je ovo drugi mandat, imaće devet žena i osam muškaraca na čelu ministarstava, a uvedeno je i novo ministarstvo – za ravnopravnost koje će voditi najmlađa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministarka u istoriji Španije, tridesetjednogodišnja Bibijana Aido. Ženama su poverena neka od ključnih ministarstava, kao što su ministarstvo spoljnih poslova, privrede i unutrašnjih poslova, a vojsku će naredne četiri godine predvoditi 37-godišnja Karme Šakon, dosadašnja ministarka za stambeni sektor.
Dominantno žensku vladu ima i Finska – od dvadeset ministarskih fotelja, dvanaest je pripalo ženama, a slična je situacija u Norveškoj, koja ima deset ženskih i devet muških ministara. Dosta ministara u suknjama imaju i Francuska, Švedska, Austrija, Danska i Nemačka.
Ujedinjeni statistički podaci govore da sedam žena u svetu sedi u premijerskim foteljama – u Nemačkoj, Ukrajini, na Novom Zelandu, u Mozambiku, Moldaviji, na Holandskim Antilima i Alandskim Ostrvima. Sedam država ima na čelu predsednika ženu: Finska – Tarju Halonen, Filipini – Gloriju Makapagal Arojo, Liberija – Elen Džonson Sirlif, Čile – Mišel Bašle, Argentina – Kristinu Kirhner, Indija – Pratibu Patil i Irska – Meri Mekaliz. Američka javnost napeto iščekuje rezultat predsedničkih izbora na kojima se prvi put u istoriji SAD kandidovala jedna žena.
Prema podacima Unicefa iz 2007. godine, na ministarskim položajima u svetu se nalazi 14,3 odsto žena, što znači da je svaki sedmi ministar na planeti – žena. Suprotno uvreženim predrasudama da u islamskim zemljama nema politički aktivnih žena, u velikom broju tradicionalno islamskih zemalja ima i žena ministara, a dve žene su bile i premijeri – Tansu Čiler u Turskoj i Benazir Buto, bivša pakistanska premijerka, koja je ubijena krajem prošle godine. Avganistan, Pakistan, Kuvajt i Katar imaju po jednu ženu ministra u svojim aktuelnim vladama, a po dve ministarke sede u vladama Ujedinjenih Arapskih Emirata, Omana i Jemena. U iračkoj vladi od 37 ministara tri su žene, a jedine dve zemlje na svetu koje u svojim vladama nikada nisu imale nijednu pripadnicu lepšeg pola jesu Monako i Saudijska Arbija.
Na političkoj sceni Srbije svega četiri dame vode ministarstva u Vladi Srbije – na čelu Ministarstva za nauku nalazi se Ana Pešikan, Snežana Samardžić-Marković vodi Ministarstvo za sport i omladinu, Aleksandra Smiljanić je na čelu Ministarstva za telekomunikacije, a Milica Čubrila je prva dama Ministarstva za dijasporu. Đinđićeva vlada imala je četiri žene ministarke – Marija Rašeta-Vukosavljević vodila je Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije, Gordana Matković bila je na čelu Ministarstva za socijalnu politiku, Anđelka Mihajlov bila je ministar za zaštitu životne sredine, a Kori Udovički je nakon ostavke Gorana Novakovića došla na čelo Ministarstva energetike. Prva vlada Vojislava Koštunice imala je dve žene ministarke – ministarku prosvete Ljiljanu Čolić, koja je nakon afere „Darvin” bila smenjena, i ministarku poljoprivrede, Ivanu Dulić-Marković, koja je nakon rekonstrukcije vlade postala prva žena potpredsednik vlade nakon 2000. godine.
Istraživanje agencije „TNS Medijum Galup” pokazuje da je politika najmanje bitna stvar ženama u Srbiji, a ovaj podatak poklapa se sa relativno malim odzivom ženske populacije na izborima. U prilog apolitičnosti naših žena dovoljno govori podatak da u poslednjih nekoliko godina, sa izuzetkom Nataše Mićić (koja je sticajem tragičnih političkih okolnosti, nakon ubistva premijera Đinđića, postala vršilac dužnosti predsednika Srbije) nijedna žena u Srbiji nije osvojila značajne pozicije moći.
Politički analitičari feminističke orijentacije ističu da su tokom protekle dve godine žene širom sveta zauzimale pozicije koje su vekovima pripadale muškarcima. Prošlog marta bilo je finale predsedničke trke u Francuskoj i vrlo malo je nedostajalo da Segolen Roajal uđe u Jelisejsku palatu, veličanstveni centar moći Pariza, koji je do tada bio rezervisan samo za gospodu. Angela Merkel postala je prva nemačka kancelarka i jedna od najmoćnijih osoba na svetu. Preko Atlantika, Hilari Klinton ulazi u predsedničku trku, kandidujući se da postane prva dama koja je prešla prag Bele kuće. Zanimljivo je da je jedna od njenih savetnica u izbornoj kampanji – Medlin Olbrajt, žena koja je bila prvi državni sekretar u administraciji Bila Klintona. Nakon nje, Kondoliza Rajs postaje prvi tamnoputi državni sekretar Amerike, a Nensi Pelosi spiker Predstavničkog doma američkog Kongresa.
Osamdesete godine u političku orbitu vinule su Margaret Tačer, prvu britansku premijerku. Uz nju, mnoge dame su počele da se penju stepenicama političke moći – Golda Meir postala je premijerka Izraela, Indira Gandi trijumfuje u Indiji, Benazir Buto u Pakistanu, a Tansu Čiler u Turskoj. Irska je nedavno imala dve žene predsednice – Meri Robinson i Meri Mekalis.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 24/04/2008.]
