Izvor: Politika, 14.Apr.2013, 12:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo kompjuteri neće doprineti boljem zdravstvu
Prvo rešiti nepotrebno čekanje na preglede, rasipanje materijala, usluga i ljudskih potencijala, kaže stručnjak sa Mašinskog fakulteta u Nišu
Najava da će do kraja godine svi domovi zdravlja u zemlji biti umreženi, kao i da će biti napravljena baza podataka kartona pacijenata i izdavani elektronski recepti, za profesora Mašinskog fakulteta u Nišu dr Vojislava Stoiljkovića, korak je u pogrešnom smeru.
Da podsetimo, ministarka zdravlja profesorka dr Slavica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Đukić-Dejanović je izjavila da je formirana jedinica koja se bavi informativnim tehnologijama i koja radi na realizaciji ovog velikog posla, čiji će jedan od konkretnih rezultata biti i to da će mejlom lekari ubuduće komunicirati i međusobno i sa pacijentima i time poboljšati efikasnost u pružanju zdravstvene usluge.
– Apsolutno nije dovoljno u jednu lekarsku ordinaciju ili na celu kliniku ubaciti kompjutere, umrežiti ih i očekivati da u zdravstvu bude bolje. Kada neko ne želi da preuzme odgovornost za uređenje procesa u zdravstvu, koji su na nivou 19. veka, kako kažu američki stručnjaci u zdravstvu, tada govori da će sve probleme rešiti formiranje baze podataka. To je korak u pogrešnom smeru. Neke ambulante i domovi zdravlja su već uveli baze podataka pa kažu: „Ovo sada radi sporije nego ranije” – objašnjava za „Politiku” profesor Stoiljković.
Po rečima ovog stručnjaka, za uvođenje savremenih tehnologija u zdravstvene sisteme glavni problem u zdravstvu Srbije su neuređeni procesi pružanja zdravstvene nege.
– Postoji osam velikih procesa rasipanja: čekanje, suvišna usluga, suvišna obrada, transport, kretanje, zalihe, greške i nedovoljno korišćenje ljudskog potencijala. To su „uska grla”. Zato je potrebno da se prvo poboljšaju procesi u zdravstvu primenom takozvanog lin koncepta menadžmenta, koji primenjuju mnoge bolnice u svetu u poslednjih 15 godina. Tek pošto se urede procesi sledi njihova informaciona podrška. U suprotnom, ako informaciono podržite neuređene procese to može da dovede samo do većeg haosa. To je davno dokazano u svetu – kaže Stoiljković.
On dodaje da dok se „snimi” i uredi proces, dok se ne vide rasipanja u procesu i ne primene metodi i alati za njihovo smanjenje ili eliminisanje, nikakva baza podataka ne može da poboljša pružanje zdravstvene nege, pa tako sumnja da se najava može sprovesti u delo do kraja godine.
Taj proces duže traje, ali garantuje rezultate koji prevazilaze sva očekivanja. Naš sagovornik navodi i da je već drugu godinu u Kliničkom centru u Nišu u toku realizacija dva lin projekta, a rezultati su impresivni.
– Takođe, prvo se mora uvesti pilot-projekat. Ovako kako je sada najavljeno uvođenje informatizacije i umrežavanja u zdravstvu, reč je o takozvanom pristupu buldožerom: metar u dubinu, a kilometar u širinu”. Ako hoćete uspeh treba vam „pristup laserom: kilometar u dubinu, centimetar u širinu”. Ako neko hoće da proveri uvođenje nekog novog koncepta i da li će on postići cilj, projekat se mora proveriti prvo na jednom manjem sistemu, na nivou jednog grada ili kliničkog centra u pilot-projektu. Da se nauče lekcije, da se vide greške… Bez snimanja procesa i tok vrednosti u procesima i bez pripreme učesnika koji treba da prihvate promenu, od toga neće biti ništa. Naši lekari i sa pisaćim mašinama i na kompjuterima kucaju sa dva prsta – podseća Stoiljković.
Naš sagovornik je izdvojio kao uspešnu primenu lin projekta u Biohemijskoj laboratoriji u Kliničkom centru u Nišu, koja opslužuje 25 klinika.
– Dešavalo se da ujutru odjednom stigne 100 uzoraka za laboratorijske analize. To se zove „guranje”, i naravno da sistem ne može da odgovori, već koncept mora da se bazira na tome koliko sistem može „da povuče”. Ispred prijemne ambulante za uzimanje krvi bili su redovi, a sada u Centru za medicinsku dijagnostiku u KC „Niš”, dva pacijenta izlaze za jedan minut – kazao je Stoiljković.
Iz Ministarstva zdravlja nisu stigli odgovori na naša pitanja koji su sektori planirani za umrežavanje i da li je napravljen presek sadašnjeg stanja, kao ni to da li je predviđena neka obuka zdravstvenih radnika za nove informacione tehnologije.
O. Popović
objavljeno: 14/04/2013
