Izvor: Glas javnosti, 14.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo da bude pošteno
BEOGRAD - Ograničenje radnog vremena lekara i drugih zdravstvenih radnika koji su do sada „tezgarili“ i po dvanaest sati dnevno, otvorilo je ovih dana raspravu o tome da li su tim potezom oštećeni doktori ili pacijenti. Najglasniji su privatnici koji će rezultate te odluke Ministarstva zdravstva osetiti na „svojim leđima“. Najčešće prigovaraju zbog toga što će lekari u državnim bolnicama, koristeći opremu kupljenu parama svih građana, naplaćivati usluge po tržišnim cenama >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i tako dodatno zarađivati. Vlasnici privatnih ordinacija smatraju da država previše štiti „svoje“ lekare, dok one druge, koji stalno ulažu novac u opremu i znanje, nepravedno diskriminiše. Međutim, njihovo mišljenje deli i Udruženje korisnika zdravstvenih usluga „Zdravlje“.
- Stavljanje javnih i državnih resursa u funkciju privatnih interesa, nije evropski standard i, zasad, u Srbiji nije primenjen u drugim društvenim delatnostima, pa ne vidimo zašto bi zdravstvo bilo izuzetak - kažu u tom udruženju.
S druge strane, Novi sindikat zdravstva pri KBC Srbije, koji je često oštro kritikovao poteze višemandatnog ministra Tomice Milosavljevića, ovoga puta pozdravlja njegov poduhvat i to što pooštrava kontrolu dopunskog rada medicinara. Oni, međutim, kažu kako će plan Ministarstva dati rezultate samo ukoliko se primenjuje principijelno, a ne prema podobnosti, što je inače bio čest slučaj.
SA NOVČANIKOM U DRŽAVNU BOLNICU
Državne zdravstvene ustanove će od 11. decembra ove godine moći da organizuju dopunski, „večernji“ rad, i da pružaju zdravstvene usluge onima koji nisu obuhvaćeni osiguranjem ili intervencije koje će pacijenti plaćati po tržišnim cenama.
Zdravstveni radnici će do navedenog datuma morati da odluče da li žele da rade puno radno vreme u državnoj ustanovi ili će jedan broj sati raditi u državnoj, a drugi u nekoj privatnoj ordinaciji, ali samo do punog radnog vremena.
Cene će u „večernjim klinikama“ obavezno biti istaknute na vidljivim mestima u zdravstvenim ustanovama, a utvrđivaće ih njihovi Upravni odbori.
- Ukoliko se dosledno primenjuje sporni član 277. Zakona o zdravstvu, sve će biti u redu - kaže za Glas Živorad Mrkić, predsednik tog sindikata u KBC. Osim toga, nije mu jasno otkud tek sada u javnosti ima toliko buke oko pomenutog člana Zakona, koji je usvojen još pre tri godine.
Mrkić upozorava da je sada kasno za reakciju i „dizanje prašine“, jer je pre usvajanja Zakon bio na javnoj raspravi i tada niko nije imao primedbi.
- Stav našeg Sindikata je da odredba o ograničenju rada medicinara može da utiče na smanjivanje korupcije, a pre svega na to da što se u bolnicama regrutuju pacijenti za privatne klinike - veruje Mrkić.
On ipak strepi od mogućnosti da prilikom odlučivanja gde će se angažovati doktori, oni većinom odaberu privatne ordinacije, a zbog toga državne ostanu bez najboljeg kadra.
Jedino ispravno resenje je da zdravstveni radnik moze da radi damo ili u drzavnoj ili u privatnoj sluzbi. Nikako ne bi bilo dobro da se zdravstvenim radnicima omoguci da u vecernjim satima rade u drzavnim zdravstvenim ustanovama uz naplatu. To bi omogucilo stravicne nepravde, neodgovornosti, montiranja rada sa potencijalnim pacijentima, razne manipulacije itd ali sve se svodi ne na korist pacijenata vec na stetu pacijenata. Najvecu stetu imale bi drzavne zdravstvene ustanove i pacijenti a zdravstveni radnici bi na taj nacin popunjavali svoje dzepove a sto im je, sudeci po njihovom enormnom zalaganju, pozicioniranje na zlatnoj grani. Tragicne zrtve bi bili potencijalni pacijenti i njihove porodice jer ne bi dobili adekvatnu zdravstvenu uslugu ni u drzavnoj ustanovi ni kod istog zdravstvenog radnika u vecernjim satima a u drzavnoj zdravstvenoj ustanovi. Zarada, zarada i samo zarada je spiritus movens za takve zdravstvene radnike koji ce uz blagoslovog novog zakona legalno poceti da se sa , sada suprotno, enormno zalazu na finansiskim kalkulacijama i manipulacijama, opet sve na stetu pacijenata i njihovi najblizih. Ako, vec, ima potencijalnih pacijenata treba obavezati sve drzavne zdravstvene u stanove da uvedu rad u tri smene i da postojeci aparati budu maksimalno iskorisceni u zdravstvenom zbrinjavanju a ne da se izdaju prostorije i aparati u privatnu praksu a za koje su gradjani iz svoji prihoda izdvajali sredstva za njihovu nabavku, opremanje itd. Ne moze da se sedi na dve stolice i da se sa dva,ili vise mesta, stice zarada a da na biroima ima nezaposlenih zdravstvenih strucnjaka da zaboli glava.Ovoga puta treba ne dva puta meriti i jednom seci, ve, vise puta i meriti i premeravati da bi opet postavilo pitanje da li treba seci. Pamet u glavu i slusati najvise gradjane kao potencijalne pacijente, ne daj Boze.
