Izvor: Glas javnosti, 11.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šamar sa ivice mosta
BEOGRAD - U proteklih pet dana dva mlada muškarca su sprečena u nameri da se ubiju skačući sa beogradskih mostova. Zahvaljujući hrabrosti jedne slučajne prolaznice i pomoći policije u ponedeljak je jedan Beograđanin sprečen da se ubije skokom sa Brankovog mosta, a pre pet dana 40-godišnji D. P. pokušao je da sebi oduzme život skačući sa Savskog mosta, ali je policija posle šest sati ubeđivanja uspela da ga odgovori od namere.
Samo na beogradskim mostovima godišnje se ubije >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << više od 40 ljudi, a u Srbiji sebi oduzme život oko 1.500 ljudi. Prošle godine po broju samoubistava bili smo na 13. mestu u svetu. Prema statistikama, 2006. i 2007. godina bile su „bum“ u porastu broja samoubica, zatim je naglo prekinuto, da bi se ovih dana crna statistika nastavila.
Samoubice su uglavnom muškarci, stariji od 60 godina, a svaki treći ima više od 70, dok žene češće, ali neuspešno pokušavaju da se ubiju. Najveći broj ljudi ubije se na skrovitom mestu, šumi, tavanu, ambaru, najčešće vešanjem i vatrenim oružjem, a retko to učine dinamitom, kao što je to jedan nedavno učinio u svom stanu.
Prof. dr Ratko Božović smatra da se ljudi opredeljuju na samoubistvo zbog sumornih okolnosti u kojima žive, depresije i stresa.
- Ovde ljudi sve više dižu ruku na sebe i na svoje bližnje i nemaju mnogo saosećanja za druge. Devojka koja je spasla život čoveku na mostu rizikovala je da pomogne drugome i to je vredno svake pohvale - rekao je Božović.
UBIJAJU SE SEVERNJACI
Broj samoubistava je najveći su u Finskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, dok se stopa samoubistava ka jugu smanjuje. Mediteranske zemlje kao što su Francuska, Španija, Grčka, Portugalija imaju izrazito nisku stopu samoubistava, svega tri odsto na 100.000 stanovnika. Stručnjaci smatraju da je to zato što su ljudi na jugu neposredni i srdačniji.
AKO PREŽIVE, ZOVU U POMOĆ
Renato Grbić, vlasnik restorana „Konoba“ pored Pančevačkog mosta, sa koga skokom u reku mnogo ljudi želi da prekrati muke, do sada je svojim čamcem spasao 21 potencijalnog samoubicu.
- Oni misle da će kada skoče sa mosta umreti istog sekunda, ali, ako prežive skok, počinju da zovu u pomoć - ističe on.
Grbić kaže da ljudi koje je spasavao ne znaju da objasne zbog čega su se odlučili na takav čin, ćutljivi su, izgledaju izgubljeno i imaju „prazan pogled“.
- Tek kada dođu lekari i policajci onda počinju da pričaju, najčešće kažu da su odbačeni od porodice i društva, ali neretko se žale i da su bolesni - priča Grbić.
Psihologe plaši mogućnost da pokušaji samoubistava na mostovima ne proizvedu „lančanu reakciju“.
- Nadam se da mostovi više neće služiti da se ljudi sa njih sunovraćuju jer je svrha mostova da spajaju ljude. Imamo tu priču još od Branka Ćopića, a kada se jedan slavni pisac tako ubije, očekujte više slučajeva, jer to je pitanje senzibiliteta - objašnjava profesor Božović.
On smatra da je teško uočiti potencijalnog samoubicu, pošto su to, uglavnom, ljudi na kraju života, koji su izgubili sve bitke i vide da im je životni bilans sporan.
- To egzibicionističko stajanje na ivici mosta je žalosni znak naše svakodnevice, u kojoj ima previše nasilja nad drugima i nad sobom. Taj ko skače hoće sebe da uništi, a muči i nas koji to gledamo, pa je to je šamar čitavom društvu - objašnjava Božović.
Prof. dr Žarko Trebješanin, psiholog, ističe da ljudi koji pokušavaju javno da izvrše samoubistvo u stvari apeluju za pomoć.
- Najbolji pokazatelj toga jeste da je daleko veći broj pokušaja samoubistava, nego onih koja se ostvare. Podsvesno, samoubica želi da preživi, ali tim činom on skreće pažnju na sebe, traži razumevanje, ljubav - ističe Trebješanin.
Prema njegovim rečima ne postoji poseban profil ličnosti koje dižu ruku na sebe, niti postoji samo jedan razlog, već se radi o spletu različitih uzroka.
Da je pokušaj samoubistva „vapaj za pomoć“ slaže se i dr Zlatko Nikolić, iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. On smatra da takvi ljudi osuđuju svoju sredinu, i poručuju „eto, dokle ste me doveli“.
- Blisko okruženje može da primeti da čovek ima problema, niko se ne odlučuje istog trenutka na samoubistvo. Ipak, ljudima nedostaje solidarnost, a samoubice se osećaju prepuštene sami sebi - objasnio je on. Nikolić smatra da dnevni listovi treba besplatno da objavljuju brojeve SOS telefona i kriznih centara za pomoć ljudima.
- Jedan ćošak u novinama ne košta toliko koliko vredi jedan ljudski život. U Koreji sam video da su na velikim zgradama vidno istaknuti brojevi telefona SOS službi, a to bi moglo da se primeni i ovde - ukazao je naš sagovornik.
Olivera Teodosin i S. Gujancic kako mozete da kazete u podnaslovu "UBIJAJU SE SEVERNJACi" da "Francuska, Spanija, Grcka, Portugalija imaju izrazito nisku stopu samoubistava, svega tri odsto na 100.000 stanopvnika"?
Ako je tri odsto, onda to znaci tri samoubistava na sto stanovnika i broj 100.000 je visak i ne znaci nista! Ili je tri samoubistva na 100.000 stanovnika, pa je onda rec "odsto" visak i samo stvara zabunu.
Oprostite na kritici.
Pozdrav!
Ovo "svega tri odsto na 100.000 stanovnika" je ocigledno napisao novinar sa 4 razreda OS.
