Izvor: Politika, 17.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sam gradi dvorac
Za devet godina završio spoljašnji deo zdanja višestruke namene sa tri hiljade kvadratnih metara korisnog prostora
Ko prođe raskrsnicom kod Barajeva, gde stoje putokazi za Lisović i Grabovac, može primetiti čoveka samog na gradilištu velike kuće. I tako stalno. U ogromnom prostoru kopa, zida, teše, ugrađuje prozore i vrata, kreči, malteriše, doteruje; oblaže tvorevinu omotačem svog disanja i znoja. Nije utvrđeno da je jedini, ali redak sigurno jeste, primer Srbina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji sam zida (uz pomoć, doduše, sinova Milana i Miloša). I to onoliku kuću, bukvalno, ciglu po ciglu, sve do 3.000 kvadratnih metara korisne površine. Prijatelji i rođaci su dolazili na "mobu" samo kada su se nalivale ploče za novi nivo. U sredu je sam ozidao i završio dimnjak. Poslednji grubi rad na građevini.
Ranko Ljubojević nije siromašan čovek. Još manje je lenj. Mogao je sebi da priušti san. On je vlasnik Preduzeća za ugostiteljstvo, promet i usluge iz Barajeva. U Lipovici ima školu jahanja, devet konja. Krin je trkački konj. Karolina ima ždrebe.
Kada Ranko radi, obitava u maštarijama koje ostvaruje odmah, svojim rukama. Ponekad uz pomoć sinova Milana (25, ugostitelj) i Miloša (18, srednja građevinska), jednom mu je pomogao tesar, dok je 99 odsto arhitektonskih zamisli njegovo. Prijatelj, inženjer mu je uradio neophodnu statiku. Sam smišlja, dograđuje, planira, obilazi stovarišta i bira najpovoljniji materijal, ne hita. Nije plaćao radnu snagu, a skupi majstori mu nisu bili potrebni. Ne zna koliko je novca i radnih sati uložio, "jer je to bilo kap po kap". Počeo je da radi nadahnut unutrašnjim glasom koji ugostiteljskog radnika pretvara u zidara i tesara, priučenog stolara ("gledao đeda i oca") u stručnjaka za drvenariju, a laika – u arhitektu. Dokaz da se može kad se hoće.
Ranko Ljubojević je rođen u Prijepolju, 1950. godine. Završio je Višu ugostiteljsku školu u Beogradu. Radio je na Sajmu i u Sportskom društvu "Partizan", a od 1994. je vlasnik motela "Lipovačka šuma". Posao ugostitelja je prepustio mlađima, od kada je video plac kod Barajeva i sinula mu ideja. Kupio je malu stolarsku radionicu (50 metara kvadratnih) koja se nalazila na mestu današnjeg zdanja. Na raskrsnici. Pogodno. "Došao sam ovde da mi urade stolove za motel, ali smo sklopili posao. Bivši vlasnik je rekao: 'Vidim da ćeš da uradiš nešto od ovoga, daću ti jeftinije. Da me duša ne boli kad prođem ovuda.' I prodao je povoljno, sa sve placem. Sada prođe, svrati, raduje se. Na tom mestu je bio slivnik za otpatke, deponija." Ranko je sve pročistio i sredio.
Za devet godina završio je spoljašnji deo zdanja višestruke namene s tri hiljade kvadratnih metara korisnog prostora. Kad se završe unutrašnji radovi, u ovom dvorcu će biti hotel i kućni dom za tri porodice. Zašto je otišao više koraka dalje od cilja, a to je, u početku, bila gradnja manje stambene zgrade i radionice. Radi od mraka do mraka, kad pada kiša ili sneg, ima šta da se radi unutra. "Čovek ima viziju, sliku ispred sebe, ne mora da crta, metrom razmeri što okom proceni..."
Počeo je "slučajno", uradio jednu kućicu, drugu, spojio ih i stavio novu ploču za sledeći nivo. "Sednem da odmorim, pa razmišljam, odmeravam." Kod njega je "slučajno" što je za mnoge nezamislivo: građevinski podvig. Sam je uradio i kamenu ogradu i potporni zid.
Psiholozi objašnjavaju: "Ljudsko biće jedino ima otvoren algoritam (redosled poteza) u oblasti voljnih radnji... Na primeru građevinarstva to se lako može uočiti. Iako postoji osnovna potreba za gradnju doma, kao baza i pravila koja treba poštovati, jedino čovek može da zadrži otvoren sistem planiranja krajnjeg cilja i efekta i da načini mentalni prostor za luksuz u svojoj 'pećini'. Životinje nikad ne dekorišu i ne prave višak prostorija".
Ni Rankov dvorac neće imati imati višak. Prvi nivo: stolarski pogon i sušara za drvo.
Drugi nivo: ili diskoteka ili prodajni salon (recimo, stolarskih alata, što je korisnije).
Treći nivo: dva stana po 70 metara kvadratnih, tri apartmana po 50 metara kvadratnih i devet soba s kupatilima.
Ranko radi zbog toga što mu to pričinjava zadovoljstvo, koliko traje obdanica i duže, koliko god telo izdrži. Zato ga prolaznici "uvek" vide u poslu. Snaga volje i fizički rad prate ideju, što Ranka čini stamenim i zadovoljnim čovekom. U zdanju će biti grejanje "na šušku", piljevinu, ostatke stolarskih radova, a i solarna energija je predviđena za bližu budućnost. Zamislio je, ostvariće.
Milorad Ćirilović
[objavljeno: 17.12.2006.]
