Izvor: RTS, 09.Okt.2020, 06:06

Sajber kriminalci pune džepove na našoj brzopletosti, kako da se zaštitimo

Sa pandemijom i prelaskom na rad od kuće porastao je i broj sajber napada, bilo da je reč o finansijama, bilo o deci kao najranjivijoj kategoriji. Pre godinu i po osnovan je i Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika CERT, kojem možete prijaviti napade na svoje mejlove ili sajtove, a on ih prosleđuje MUP-u i Tužilaštvu. Ali, kad se hakovanje već desi može biti kasno, zato stručnjaci upozoravaju – koristite složenije lozinke i ne otvarajte poruke nepoznatih pošiljalaca. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Kako smo se zatvarali u svoje kuće, tako su se belosvetski kriminalci ohrabrivali na sajber kriminal.

"Pandemija je izazvala kod javnosti određenu dozu straha i panike, a samim tim pažnju i usredsređenost na ono što je doneo rad od kuće je opala i izložila sve korisnike ranjivostima odnosno svim pretnjama koje su zastupljene u sajber prostoru", navodi Jovan Milosavljević iz Nacionalnog CERT-a.
Najčešći napadi u oblasti finansija zovu se fišing. Žrtvi se šalju poruke navodno neke druge banke sa naizgled važnom informacijom, najčešće da imaju neku uplatu. Iako ne očekuju uplatu, klijenti otvore poruku i zaraze računar.
Ima li odbrane ako se posle toga već enkriptuju podaci i dođe do ucene?
"Napadači pokušavaju da dođu do korisnika, njegove lozinke, do imejl naloga, nakon čega vrše kompromitaciju svih naloga gde se takva lozinka koristi. Lozinku nemojte odavati. Lozinku nemojte koristiti na različitim nalozima. Većina servisa banaka nudi dvofaktorsku identifikaciju, a to je lozinka i telefonski broj", ukazuje Darko Šehović, stručnjak UBS.
Ipak, sajber kriminal je zarazio ceo svet i većina napada dolazi iz inostranstva. Zato je bitna saradnja sa evropskim, posebno s američkim institucijama.
"Prilikom naše prve posete Ratelu 2017. uočili smo kadrovske i tehničke nedostatke. Sada je situacija mnogo jasnija. Više se ne bavi svim i svačim, već je usredsređen na nekoliko oblasti, posebno na prevenciju za šta je i opremljen", ističe Britni Menli, IT stručnjak sa Univerziteta "Karnegi Meloun".
Na kraju, savet stručnjaka – kada god vidite poruku da je nešto hitno ili se zahteva brza reakcija pod određenim uslovima, budite veoma obazrivi.
Prvo proverite sa svojom bankom ili sa konkretnom finansijskom institucijom - da li je to bio legitimni ili fišing poziv, odnosno - prevara.
A ako se pitate kome su potrebni, i za šta, vaši lični podaci, da znate da lopovi za krađu ličnih podataka zarađuju sedam dolara po korisniku. Ako je reč o poslovnom nalogu, cena je dvostruko veća.
Bankarski korisnički nalog košta od 71 do 2.667 dolara, u zavisnosti od toga da li je običan ili poslovni.

Nastavak na RTS...