Izvor: S media, 26.Okt.2010, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sahrani me “pošteno”!
Kult sahrana u našoj zemlji suviše je jak, a od običaja vezanih za sahrane ne odustaje se lako. Ekološki sanduci su dobra stvar iz mnogo razloga, ali narod u Srbiji kao da nije spreman za taj korak. S media portal istražuje koliko je popularna ideja da se pokojnik u Srbiji sahrani u ekološkom kovčegu.
U Beogradu se kremacije obavljaju gotovo svakodnevno, ali kada je reč o drugim mestima Srbije sahrana se ipak organizuje u skladu sa tradicijom.
Domaćin >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Petar Milić (73) iz sela kraj Loznice kaže za S media portal da nikada ne bi voleo da bude sahranjen u “kartonskoj kutiji”.
“Zbog čega sam onda ja radio ceo život ako će da me sahrane u kutiji? Rekao sam mojima u kući da hoću lepu sahranu, ko god da dođe da ga lepo ugoste, a mene da obuku u najlepše odelo. I šešir imam za taj dan”, kroz smešak priča Milić i pomalo revoltirano dodaje:
“Da me spale?...Kako kažeš…kremi..kremiraju…Ni slučajno. Ako sam grešan neka gorim u paklu, a ovako ima lepo da me zakopaju, pa kvit”.
Reakcija Petra Milića na priču o ekološkom sanduku i kremaciji nije usamljena. Čini se da narod u Srbiji ne voli da menja tradiciju kada je reč o sahranama.
Medjutim, ekološki sanduci postali su standard u Evropi. Kako je u Srbiji na snazi zakon iz 1974. godine, koji nalaže da sanduk mora da bude drveni, još uvek nije moguće da se neko sahraniu kovčegu od presovanog kartona.
Predsednica Udruženja krematista „Oganj“ Dušica Vučković kaže za S media portal da udruženje još uvek čeka povratnu informaciju od državnih organa kada je reč o dozvoli da se prilikom kremacije koriste ekološki sanduci.
“Ekološki kovčeg ima mnogo manje štetnih materija od drvenog prilikom sagorevanja. Ako se tome doda i njegova neuporedivo niža cena, sasvim je jasno zbog čega bi trebalo da koristimo ekološke sanduke”, objašnjava Vučković.
Ona dodaje da će ekološki papirni sanduci postati deo standardne pogrebne opreme kada se donese novi zakon o grobljima i sahranjivanju, u skladu sa propisima Evropske unije.
Ekološki sanduci masovno se koriste prilikom kremacija u Francuskoj, Italiji, Španiji, Švajcarskoj i Nemačkoj, gde se i proizvode po jedinstvenoj tehnologiji. Kovčeg od kartona jeftiniji je od drvenih sanduka, a cena osnovnog modela, sa svim taksama košta svega 55 evra. Osnovna osobina kartonskog kovčega je što je sto odsto vodootporan i ima svojstvo da se vremenom samostalno razlaže bez ikakvih ekoloških posledica po zemljište i uticaja na podzemne vode. Ekološki sanduk je zbog niske cene pogodan za socijalne sahrane.
S druge strane, etnolog Dragomir Antonić kaže za S media portal da je smrt vrlo ozbiljna pojava, a da tradicija i običaji prilikom sahranjivanja u Srbiji imaju i te kako svoje razloge.
“Kremiranje nije deo srpske tradicije. Samim tim nije ni omiljeno u Srbiji. Većina ljudi doživaljava kremiranje kao potpuno neprihvatljivo. Lično poštujem odluku svakog pojedinca, ali razumem i potrebu našeg naroda da se sahranjuje u sanducima od pravog drveta”, objašnjava Antonić.
On dodaje da se zbog drvenih sanduka neće uništiti ni šume, ni ozonski omotač, ali da je u “igru” za očuvanje planete “ušao” novac, pa se zbog toga neke stvari moraju menjati.
“Sanduk se ne pravi od bilo kog drveta. On se izrađuje od drveta koje nije plodno, najčešće od grabovine, bukovog ili hrastovog drveta. Potreba i moranje da se uvedu ekološki sanduci jesu samo marketinški potezi onih koji bi da se obogate na ekologiji”, zaključuje saogovrnik S media portala.
Tanja Radunović
