Izvor: Politika, 22.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sabor pečalbara i neimara u Crnoj Travi
Na dan Svetog Prokopija, već nekoliko godina, u zavičaju se okupljaju svi koji su decenijama u potrazi za poslom odlazili iz Crne Trave, kao i mnogi koji su danas uspešni preduzetnici u raznim oblastima
Crna Trava – Nekoliko godina u Crnoj Travi se na dan Svetog Prokopija, 21. jula, održava Sabor pečalbara i neimara. To je prilika da se bar jednom u godini okupe crnotravski pečalbari iz rasejanja, ali ne samo oni već svi Crnotravci koji su trbuhom za kruhom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napustili rodni kraj.
Danas više nema pečalbara u klasičnom smislu, već je više reč o preduzetnicima, projektantima, konstruktorima. I na ovaj sabor došli su uspešni Crnotravci, vlasnici građevinskih firmi i radnji, kao i preduzetnici u drugim oblastima. Skupu je prisustvovao i arhitekta Časlav Videnović, koji je projektovao sve važnije zgrade u Crnoj Travi, iz Beograda je došao najstariji graditelj dimnjaka Stojadin Arizanović(91), kao i Crnotravci iz Francuske, Nemačke, Švajcarske, Rusije. Skupu su, kao gosti, prisustvovali predstavnici Ministarstva prosvete i Ministarstva omladine i sporta koji su u Crnoj Travi otvorili kancelariju za mlade.
– Na planini Tumbi tradicionalno se održava vašar na koji dolaze žitelji nekoliko crnotravskih i lužničkih sela, pa smo pre nekoliko godina rešili da organizujemo okupljanje Crnotravaca i u samoj Crnoj Travi. Mnogi pre podne budu na Tumbi, a uveče dođu ovde – kaže za „Politiku” Dragan Stamenković, direktor Zanatske zadruge „Balkan”i zamenik predsednika opštine Crna Trava.
Cilj je, kaže Stamenković, da ljudi obiđu rodna ognjišta, da se druže sa rođacima i prijateljima, da svojoj deci pokažu kraj u kojem su im rođeni preci. Sretnu se i popričaju crnotravski preduzetnici, razmene mišljenja o tome šta bi mogli da učine za svoj zavičaj.
– Crnotravci su ušli u neimarske legende kao ljudi koji su pola sveta izgradili, ali ne i svoj zavičaj. Voleo bih da Crna Trava uvek bude puna kao danas. U rasejanju je više od 100.000 Crnotravaca, a ovde su ostali samo stari – dodaje Stamenković.
Nostalgična sećanja oživeo je i Stojadin Arizanović čija specijalizovana radnja za izgradnju i održavanje fabričkih dimnjaka u Beogradu postoji već sedamdeset godina.
– Nije imalo od čega da se živi i mi nismo ni završavali škole, već smo kao veoma mladi kretali u pečalbu – kaže ovaj neimar.
Inače, nekadašnji predsednik crnotravske opštine, sada dopisnik leskovačkog lista „Naša reč” Žika Jovanović napisao je o Arizanoviću knjigu „Pogled sa vrha dimnjaka” koja je upravo izašla iz štampe i koja je promovisana na skupu u Crnoj Travi.
Nažalost, izgleda da u „prestonici neimarstva” opada interesovanje za građevinski posao. U ovdašnjoj Građevinskoj školi, iz koje su minulih decenija izašle brojne generacije uspešnih tehničara i inženjera, u prvi razred je ove godine upisano samo četrnaestoro učenika koji žele da se školuju za građevinske tehničare.
M. Momčilović
[objavljeno: 23/07/2008]
