Izvor: Politika, 29.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šabac na „Zorkinoj” ekološkoj bombi
Tokom ove godine vatrogasne jedinice su 16 puta bile angažovane na gašenju požara u pogonima šabačke Holding kompanije „Zorka”
Šabac – U neprivatizovanim fabrikama Holding kompanije „Zorka" u Šapcu, koje već godinama ne rade, potencijalnu opasnost predstavljaju hemikalije uskladištene u potpuno ruiniranim pogonima, cisternama i cevovodima. Pojedini objekti se nalaze uz samu obalu Save, često su na meti lopova, pa Šapčani strahuju da im se ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dogodi akcident sličan lozničkom, ili onom iz 1986. godine, kada je u gradu bilo proglašeno vanredno stanje zbog nekontrolisanog izlivanja amonijaka.
U šabačkoj „Zorki" u ovom trenutku nalazi se oko 5.500 tona koncentrovane sumporne kiseline, koja je uskladištena u nadzemnim rezervoarima. U takozvanim sferama za čuvanje amonijaka ima samo nekoliko tona, tako da ovaj gas po mišljenju stručnjaka ne predstavlja veću opasnost za hemijski akcident.
– Sumporna kiselina se koristi za proizvodnju mineralnih đubriva, a pošto je jedan broj zaposlenih angažovan u fabrici, situacija je pod kontrolom. Međutim, latentna opasnost postoji i moramo biti oprezni. Fabrike koje su privatizovane: „Zorka Kolor", „Zorka Keramika" i „Zorka Farma" imaju urađene elaborate o proceni uticaja na životnu sredinu i rizika od hemijskog udesa, tako da ovde nema nikakvih problema – rekao je novinarima republički ekološki inspektor Dragan Đurić.
Samo ove godine u pogonima Holding kompanije „Zorka" u Šapcu vatrogasne jedinice intervenisale su šesnaest puta, a u više od 50 slučajeva vatrogasci su, radi bezbednosti, prisustvovali varenju, ili sečenju metala i pretakanju hemikalija.
– Apelujem da se ništa ne seče bez znanja vatrogasne jedinice, niti da se vari u ovoj fabrici, jer može da dođe do daleko većih problema nego što je bilo u Loznici – istakao je komandir vatrogasne jedinice Milan Ilić.
On objašnjava da je najveći problem ljudski faktor. Deo kruga fabrike je neobezbeđen, dolazi do nekontrolisanog sečenja metala, krađa i požara. Veoma je rizično, jer se u cevovodima zadržalo dosta otrovnih hemijskih materija.
– Krade se olovo, bakar, gvožđe... Čupaju se kablovi i tu pored Save loži se vatra i tope plastični delovi. Tada dolazi do paljenja i trave i rastinja, koje je veoma blizu fabrici. Nažalost, naša svest još nije na tom nivou da bismo vodili računa o mogućim posledicama po okolinu. A i radnici su neobučeni. Ranije su išli na razne kurseve i predavanja o zaštiti. Sada toga nema – naglašava Ilić.
Dok je šabačka „Zorka" radila punom parom, često su beležena prekoračenja tolerisanih količina štetnih gasova u atmosferi. Bilo je i havarija, srećom bez većih posledica. Šapčani se dobro sećaju događaja iz marta 1986. godine, kada je železnička cisterna sa 43 tone amonijaka zakačila nadvožnjak – pasarelu koja vodi na novi most preko Save.
Grad se punih 18 sati borio sa akcidentom. Otvor na oštećenom ventilu nije mogao da se zatvori, jer je cisterna bila punjena pod jakim pritiskom, a konvoj nije smeo da se pomera da se ne bi izazvalo varničenje i eksplozija. A u kompoziciji koja je putovala iz tadašnjeg SSSR-a bilo je još pet vagona-cisterni napunjenih amonijakom, dovoljnih da razore mnogo veća mesta nego što je Šabac.
U ulicama Pop Lukina, Kajmakčalanska i Sinđelićeva tada je zabeležena koncentracija amonijaka u vazduhu od 530 miligrama po kubnom metru, a dozvoljena količina je iznosila 0,2 miligrama.
Prošle godine jedan lopov pokušao je da ukrade hromirani ventil sa rezervoara u kome se nalazilo 6.000 tona sumporne kiseline. Na sreću, izlilo se samo oko 300 litara, jer su radnici koji su tog dana bili prisutni primetili da se nešto neobično događa, i sprečili akcident sa mogućom katastrofalnom posledicom.
Lopov je pobegao, ali je zbog zadobijenih povreda (opekotina kiselinom) morao da potraži lekarsku pomoć. Da bi prikriopočinjeno teško krivično delo – izazivanje opšte opasnosti, učinio je to u sremskomitrovačkoj bolnici. Policija mu je ušla u trag i podnela prijavu Opštinskom sudu u Šapcu, ali je on posle završenog lečenja ponovo uspeo da zametne tragove.
Miroljub Mijušković
[objavljeno: 30/12/2008]
