Izvor: Politika, 15.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa zimom stiže vatra
U svakom trenutku na teritoriji Beograda u pripravnosti je jedan brod i 16 vatrogasnih stanica
U glavnom gradu Srbije se od 1. januara ove godine dogodilo 2.975 požara u kojima je smrtno stradalo 17 osoba. Vatrogasci su uspeli da spasu 51 povređenu osobu, dok je prilikom intervencija sa lakšim posekotinama i ogrebotinama prošlo 10 vatrogasaca. Više od jedne trećine ukupnog broja požara dogodilo se u stambenim objektima. Najčešći njihov uzrok su neispravne elektroinstalacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i nemarnost građana.
Đorđe Babić, komandant Vatrogasno-spasilačke brigade "Beograd", kaže za "Politiku" da vatrogasci dnevno imaju od 12 do 15 intervencija, od čega ugase oko 10 požara.
– Od početka godine do sada vatrogasci su intervenisali u 4.003 slučaja, u kojima je osim požara bilo i 15 eksplozija, 273 tehničke intervencije, kao i 106 intervencija u saobraćaju. U stambenim objektima dogodilo se 865 požara, dok su se sa vatrom na otvorenom prostoru (deponije, kontejneri) vatrogasci obračunavali u 1.679 slučajeva. Na saobraćajnim sredstvima bilo je 435 požara – navodi Babić.
Najkritičniji period u kojem vatrogasci imaju najviše posla je svakako zima i početak grejne sezone. Tada bi, prema rečima našeg sagovornika, najpre trebalo proveriti ispravnost grejnih tela i elektroinstalacija.
– Grejna tela nikako ne bi trebalo ostavljati bez nadzora, dok elektroinstalacije zahtevaju redovno proveravanje i servisiranje. Prilikom uključivanja grejalice ili TA peći treba obratiti pažnju na to da li se nalazi na dovoljnoj udaljenosti od delova nameštaja, naročito od zavese i mebla, jer su oni najlakše i najbrže zapaljivi. Ukoliko se građani greju na čvrsta ili tečna goriva, moraju da vode računa o njihovom skladištenju. Često se dešava da stanari zgrada u podrumima skladište naftu, benzin i lož-ulje. To je bez odgovarajuće ventilacije i nedovoljno obezbeđeno, te lako može da prouzrokuje požar. Ukoliko je reč, recimo, o grejanju na gas, obavezno proveriti da li su ispravne gasne instalacije i ventili – savetuje Babić.
Osim toga, Babić kaže da bi domaćice naročito trebalo da vode računa o održavanju i redovnom odmašćivanju i čišćenju kuhinjskih instalacija i aspiratora.
U požarima stradaju najčešće stari i nepokretni ljudi. Problem je što, kako kaže naš sagovornik, oni ostaju sami kod kuće, bez nadzora porodice ili druge osobe koje bi vodile računa o njima.
– Onda je dovoljno da zapale cigaretu ili, recimo, uključe grejalicu da dogreju prostoriju i neodgovarajuće je postave. Tada se požar brzo dogodi – kaže Babić.
U svakom trenutku na teritoriji Beograda u pripravnosti je jedan brod i 16 vatrogasnih stanica koji postupaju po naređenjima komandnog centra "93". Stanica koja je najbliža ide na intervenciju. Prema rečima Babića, veliki problem je što još ne postoji stanica u Novom Beogradu, Mirijevu i Starom gradu, čija se izgradnja tek planira.
–U brigadi "Beograd" ima trenutno oko 100 interventnih vatrogasnih vozila u ispravnom stanju koja su svakog momenta u funkciji, a čija je prosečna starost oko 18 godina. Problem je što na celom području glavnog grada ima 623 vatrogasca, dok neke evropske metropole sa približnim brojem stanovnika broje po 1.700 i 1.800 vatrogasaca. Beograd kao grad sa oko dva miliona stanovnika trebalo bi da ima oko 2.000 vatrogasaca, jer, recimo, Sofija, koja ima manje stanovnika, ima oko 1.300 do 1.700 vatrogasaca. Trebalo bi napomenuti da se kod određivanja broja vatrogasaca ne uzima u obzir samo broj stanovnika, već i površina, ugroženost objekata, gustina naseljenosti, primena mera zaštita od požara – napominje Babić.
Prilikom intervencija najveće "glavobolje" vatrogascima zadaju uske gradske ulice i nepropisno parkirani automobili koji otežavaju prilaz vatrogasnim vozilima.
– Prosečno vreme stizanja na lice mesta je sedam minuta. To je još zadovoljavajuće, ali kakve saobraćajne gužve počinju, ne znam koliko ćemo još izdržati. Osim toga, velika muku vatrogascima zadaje i to što je u okolini većine objekata neispravna hidrantska mreža. U perifernim naseljima to je katastrofalno, dok se u centru grada ipak više vodi računa. Naime, nesavesni građani skidaju spojke i delove sa hidranata i oni onda više nisu u funkciji – kaže Babić.
U stambenim objektima, naglašava Babić, pogotovo u višespratnicama, najveći problem je takođe neispravna hidrantska mreža, zatim nedostatak aparata za početno gašenje požara i protivpožarna stepeništa koja nisu u funkciji.
– Strašno je to da su u najvećem broju slučajeva ta stepeništa pretvorena u ostave, da su presečena, zazidana ili pak zaključana. Osim toga, gašenje požara u stanovima otežavaju i blindirana vrata i rešetke na njima, kojih nekad ima i na podrumskim prostorijama. Tada smo primorani da ih sečemo ili razvaljujemo, ukoliko, naravno, ulaz nije moguć kroz terasu ili prozor – kaže Babić.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 15.11.2006.]
