Izvor: Politika, 15.Jul.2010, 23:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sa vrućinama stižu i toplotni udari

Savet – onesvešćenog što pre u hlad.– Mladi piju alkoholna pića od ranog jutra, upozoravaju lekari

Vrućine i visoke temperature koje prelaze trideseti stepen Celzijusa, prema prognozama meteorologa, nastaviće se i narednih dana, što znači da konačno počinje pravo leto, a sa njim i – toplotni udari. Hitnoj pomoći u Beogradu poslednjih dana stiže sve veći broj poziva ulica zbog onih kojima je pozlilo zbog vrućine.

– Ekipe Hitne pomoći sada najčešće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pomažu onima koji su imali kolaps, trenutno stanje gubitka svesti nastalo usled pada krvnog pritiska, do kojeg dolazi zbog velikih vrućina. Često se kaže da je neko na ulici pao u nesvest zbog toplotnog udara, a zapravo to je pogrešno, jer do njega, ipak ne dolazi  tako često. Toplotni udar je ozbiljno, urgentno stanje kada u telu dolazi do sloma, tj. kolapsa periferne cirkulacije – objašnjava za „Politiku” primarijus dr Nada Macura, kardiolog, inače pi-ar u beogradskom Zavodu za hitnu medicinsku pomoć.

Po njenim rečima, osoba koja je doživela toplotni udar mora što pre da se smesti u hladnu prostoriju, po mogućstvu sa klima-uređajem ili ventilatorom. Treba je raskopčati, hladiti, polivati vodom. Hlađenje uz nadoknadu soli je osnovna prva pomoć. 

Znojenje je prvi znak da se telo pregrejalo. Znači, treba stati, skloniti se u hladovinu, popiti tečnosti, i sve će, u većini slučajeva, proći za desetak minuta. Ako, međutim, osoba ne reaguje na znak upozorenja, može da dođe do toplotnog udara, do nesvestice i čak do smrtnog ishoda. Najugroženiji su osobe izložene visokim temperaturama na svom radnom mestu, radnici u livnicama, građevinci, putari… Doktorka Macura upozorava da su u većem riziku i osobe koje boluju od srčanih i cerebrovaskularnih oboljenja, gojazni, stariji, alkoholičari…

U poslednje vreme, po rečima naše sagovornice, primetno je da sve mlađe generacije, naročito na gradskim kupalištima, koriste alkohol nezavisno od toga koje je doba dana, što je pogubno za zdravlje, pogotovu na ovako visokim temperaturama.

Velika opasnost od vrućine preti osobama koje su dugo u automobilu, jer se temperatura u kolima, po nekim procenama, popne i do 50 stepeni, zavisno od boje kola, ali i od toga koliko se vremena provede čekajući u koloni ili u potrazi za parkingom. U najvećoj opasnosti su rekreativci na izletima koji, iako osećaju da nisu dobro, ne žele da odustanu.

U beogradskom Urgentnom centru, međutim, kažu da vrućinu, od prevelikog posla i velikog boja pacijenata koji dolaze zbog drugih bolesti, još nisu primetili.

– Za hronične bolesnike koji ne prilagode svoju terapiju, ali i fizičku aktivnost trenutnoj toplotnoj situaciji ili koji ne unose dovoljne količine tečnosti, visoke spoljne temperature mogu da budu uzrok smetnji ili uzrok pogoršanja osnovne bolesti – kaže profesor dr Jovan Peruničić, kardiolog i pomoćnik direktora za internu medicinu Urgentnog centra, dodajući kako se svake noći u internističkim ambulantama pregleda od 180 do 200 bolesnika, a zbog infarkta, pogoršanja srčane slabosti, krvarenja iz želuca, pogoršanja šećerne bolesti primi se njih 10 do 15 odsto.

Dr Nataša Damjanović, šef smene u Hitnoj pomoći Niša kaže kako lekarske ekipe imaju znatno više posla ovih dana, otkako su počele vrućine.

– Povećan je broj pacijenata koji nam se obraćaju za pomoć, ali je to još u nekim uobičajenim granicama. Imamo dosta poziva zbog ljudi koji su se na autobuskim stajalištima ili na ulicama srušili u nesvest zbog pada krvnog pritiska. Kolapse smo sanirali još na terenu, a neke pacijente smo prevezli na odeljenja opservacije.

Dr Damjanović kaže kako vrućine istina traju kratko, čak temperatura vazduha nije tako visoka da bi pravila veće probleme, ali na zdravstvene tegobe imaju veliki uticaj visoka vlažnost vazduha i promene pritiska.

O. Popović

objavljeno: 16.07.2010.

Nastavak na Politika...