Izvor: Blic, 03.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa Prinstona, Jejla i Harvarda u Srbiju
Diplome su sticali na nekom od najprestižnijih univerziteta na svetu. I dok su drugi odlazili iz zemlje, oni su odlučili da se vrate. Među njima su i oni sa doktoratom Prinstona, univerziteta kojem je ove godine pripalo prvo mesto na listi najboljih visokoškolskih ustanova u Americi. Danas su profesori univerziteta, naučni radnici, ministri...
Diploma ili doktorat bilo kojeg fakulteta u Americi, Kanadi ili Zapadnoj Evropi značila im je siguran posao, platu od nekoliko desetina hiljada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << evra ili dolara godišnje, kredit za stan, automobil... Harvard, Kolumbija, Prinston, Jejl i drugi najprestižniji univerziteti, pružali su im mogućnost i da biraju radno mesto. Njihov izbor bio je povratak u Srbiju.
Jedna od onih koji su imali dovoljno hrabrosti da se vrate u Srbiju i pored doktorata koji je rađen na TUFT’S univerzitetu u saradnji s Harvardom je Bojana Obradović.
- Imala sam mogućnost i ponude da ostanem... Ali imala sam i ponudu da se vratim na katedru gde sam diplomirala i magistrirala. Pobedila je želja da probam da prenesem znanje našim studentima. Postoje, naravno, i emotivni razlozi, porodica, prijatelji... Nikada se nisam pokajala. Mnoge stvari se i kod nas menjaju nabolje. Započela je reforma visokog školstva, pristupili smo Bolonjskoj deklaraciji, čeka nas akreditacija... Sve je to za mene jako inspirativno - kaže za „Blic" dr Bojana Obradović, vanredni profesor i prodekan na Tehnološko-metalruškom fakultetu u Beogradu.
Vratila se i njena koleginica na istom fakultetu Marija Nikolić, koja je doktorirala na prestižnom Univerzitetu u Hamburgu na Institutu za fizičku hemiju na problematici iz nanomaterijala.
- Otišla sam na doktorske studije kada sam imala posao na fakultetu i moja odluka da se vratim je utoliko lakša. Ipak, bilo je velikih dilema. Oblast na kojoj sam doktorirala otvara u inostranstvu velike mogućnosti. Nemačka industrija je istraživački orjentisana, tamo doktori nauka mogu da biraju posao, a pogotovo je atraktivna oblast nanomaterijala. A porediti njihove plate i uslove za rad sa našim je nezahvalan posao. Ne verujem da bi neko od mladih ljudi koji hoće da se vrate u Srbiju insistirao na kvalitetu života kao što je tamo. Ali neophodno je da se ovde promeni mnogo toga da bi se naši naučnici u većem broju vraćali u zemlju - kaže za „Blic" Marija Nikolić, koja radi kao asistent na Tehnološko-metalruškom fakultetu.
Posle doktorskih studija u Americi u Srbiju se vratio i prof. dr Predrag Pejović koji je doktorirao na „University of Colorado at Boulder".
- Sve zavisi od toga šta je za nekog kvalitet života. Moji razlozi da se vratim su toliko lični da verovatno nikom ne bi bili interesantni - kaže skromno profesor Pejović, koji sada radi na Elektotehničkom fakultetu kao vanredni profesor. U Srbiju se vratio i Vladan Đorđević, koji je doktorirao na Univerzitetu Alberta u Kanadi gde je jedno vreme i predavao. Radi kao docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Ministarske diplome i doktorati
-Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, diplomirao je na poslovnim studijama HEC u Francuskoj i na pariskom Institutu političkih nauka. Magistrirao je na temu poslovne uprave na Harvardu i državne uprave na „JF Kennedy of School of Government".
-Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova, diplomirao na Kembridžu na odseku za teorijsku fiziku. Na Harvardu je magistrirao iz oblasti državne administracije i bio proglašen za jednog od najboljih studenata generacije 2001-2003. godine.
-Aleksandra Smiljanić, ministarka za telekomunikacije, magistrirala je na elektrotehnici na Univerzitetu u Prinstonu 1996. godine, a 1999. godine doktorirala je na istom univerzitetu.
-Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike, magistrirao 1996. godine na Univerzitetu u Floridi.
-Milica Čubrilo, ministarka za dijasporu, diplomirala pravo 1992. godine na Odseku javnog prava na Univerzitetu Panteon Ases u Parizu. Magistrirala na pravima i antropologiji na Sorboni.
