Izvor: Kurir, 20.Mar.2011, 17:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠUME ZAUZIMAJU TREĆINU TEROTIRIJE SRBIJE
BEOGRAD - Širom sveta, pa i u Srbiji, sutra se obeležava Međunarodni dan šuma, 21. mart. U našoj zemlji trenutno je oko 30 odsto teritorije, odnosno 2,7 miliona hektara pokriveno šumama u kojima se godišnje poseče ukupno oko 2,7 miliona metara kubnih drva.
BEOGRAD - Širom sveta, pa i u Srbiji, danas se obeležava Međunarodni dan šuma, 21. mart. U našoj zemlji trenutno je oko 30 odsto teritorije, odnosno 2,7 miliona hektara pokriveno šumama u kojima se godišnje poseče >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ukupno oko 2,7 miliona metara kubnih drva.
Šume u svetu se, inače, prostiru na oko četiri milijarde hektara, ili približno na trećini površine zemljine kugle, sa zalihama drveta od 434 milijardi kubnih metara. Više od polovine svetskog šumskog blaga se nalazi u Brazilu, Rusiji, Kanadi, SAD i Kini, a prosečna šumovitost u Evropi je oko 34 odsto.
Polovina šuma u Srbiji je državna, a druga polovina u rukama privatnih vlasnika - godišnje se u državnim šumama poseče dva miliona metara kubnih drveta, a u privatnim oko 700.000 kubnih metara. Proizvodni potencijali su, međutim, mnogo veći i procenjuju se na oko četiri do 4,5 miliona metara kubnih, objavljeno je nedavno u specijalizovanom magazinu "Grin".
Kako je najavljeno iz Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, planirano je da se u 2011, koju su Ujedinjene nacije proglasile za Međunarodnu godinu šuma, u Srbiji pošumi milion hektara i to uglavnom napuštenog zemljišta najviše u brdsko-planinskim područjima.
U Srbiji se podižu i namenske šume, najčešće vrbe i topole za proizvodnju celuloze, odnosno papira. U poslednjih dvadesetak godina je pojačano i interesovanje za podizanje namenskih šuma za proizvodnju biomase koja je sve traženija na evropskom i svetskom tržištu.
Izvršni direktor za razvoj i međunarodnu saradnju javnog preduzeća "Srbijašume" Aleksandar Vasiljević ukazao je da se u državnom sektoru seče manje od onog što je realno moguće i od prirasta.
"Neke šume nisu pristupačne i zato nisu iskorišćene. To i jeste problem, kada se 'otvore' te šume - često su prestare i nisu upotrebljive", dodao je Vasiljević.
"Kada je reč o privatnim šumama, pružamo stručnu pomoć vlasnicima, ali nemamo mehanizme da na bilo koji način štitimo privatnu imovinu", kazao je Vasiljević, napominjući da je u poslednje dve decenije "pojačan pristisak na šume", što se objašnjava teškim ekonomskim uslovima.
Privatna šuma je pogodna za nelegalne aktivnosti jer je praktično nemoguće obezbediti njenu potpunu zaštitu, rekao je Vasiljević i istakao da se to pre svega odnosi na "unovčavanje" šuma kroz njeno nenamensko sečenje.
"Zakon dozvoljava samo proređivanje privatnih šuma, ali ne i njihovo krčenje", podsetio je Vasiljević.
On je kazao da je privatno šumarstvo Srbije od prošle godine organizovano na nacionalnom nivou, pokrenute su aktivnosti u cilju promocije udruživanja i zajedničkog rada, kao i uspostavljanja direktnih veza među udruženjima u regionu.
Aleksandar Radosavljević iz Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede ističe da šume u Srbiji nisu ugrožene, a da najveću pretnju po njih predstavljaju šumski požari koje najčešće izaziva čovek.
U poslednje dve decenije bilo je više od stotinu požara u kojima je potpuno ili delimično uništeno više od 5.000 hektara šuma. Bespravnom sečom takođe se nanosi velika šteta, jer šuma između ostalog štiti zemljište od erozije.
"Uviđajući neophodnost zaštite vrednih šumskih ekosistema u Srbiji, do sada je na različite načine stavljeno pod posebnu zaštitu oko 543.000 hektara šuma, u okviru nacionalnih parkova (Fruška Gora, Kopaonik, Tara, Šar planina i Đerdap), 15 parkova prirode, 50 strogih i 21 specijalan rezervat prirode", naglasio je Radosavljević.
On je dodao da je pod posebnom zaštitom i 16 predela izuzetnih odlika, više stotina prirodnih retkosti i spomenika prirode.
.jpg)
