Izvor: Politika, 27.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SUBNOR četnicima ne veruje
Po Uredbi, ni Draža Mihailović, i da je živ, ne bi mogao da dokaže da je bio komandant KRAGUJEVAC – Uredba o načinu ostvarivanja prava u oblasti boračko-invalidske zaštite, doneta na osnovu zakona kojim je i Ravnogorski pokret proglašen antifašističkim, izglasana je u Narodnoj skupštini Republike Srbije još 17. jula 2005, ali do danas nijedan Šumadinac pripadnik Jugoslovenske vojske u otadžbini nije dobio penziju.
Komisija grada Kragujevca pre nekoliko meseci prihvatila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je zahtev Miladina Obradovića i preporučila da mu se dodeli penzija, ali Republička komisija, kao poslednja instanca koja odlučuje o pitanjima prava učesnika NOR-a, odbila je taj predlog. "Nesumnjivo je utvrđeno da je Obradović Miladin od 1944. pa do oslobođenja bio u četnicima – član Ravnogorskog pokreta...", odluka je jedne opštinske službe iz 1965. godine, ali za Republičku komisiju ni taj dokaz nije bio dovoljan.
– Odluka Republičke komisije je u najmanju ruku čudna, jer Obradović poseduje dokaz da je bio u četnicima. To je dokument kragujevačkog Komunalnog zavoda za socijalna osiguranja iz 1965, u kome piše da mu se penzija ne može dati zato što je bio pripadnik jednog "kvislinškog pokreta". Ako to nije dovoljno, onda ne znam kako će neko drugi, ko nema ovako jak dokaz, ubediti republičku komisiju da je bio pripadnik Ravnogorskog pokreta i da mu, po sili zakona, pripada penzija – kaže Miroslav Aksentijević, predsednik Komisije grada Kragujevca.
Prema njegovim rečima, problem je u restriktivnim odredbama Uredbe Narodne skupštine, ali i rigidnom tumačenju tog akta od republičke komisije.
Opasni dokumenti
Aksentijević smatra da je za pripadnike Ravnogorskog pokreta, koji sada traže penziju, naročito nepovoljan član 11. Uredbe, koji reguliše pitanja pisanih dokaza i kvalifikovanih svedoka.
– Pod pisanim dokazom podrazumeva se vojna knjižica, medicinski dokument o ranjavanju, sudska presuda, akt o konfiskaciji imovine...
To nije sporno, ali je problem što svi oni moraju biti iz perioda kad su doneti. I da su ih čuvali kao oči u glavi, do sada bi ih izgubili. A nisu smeli ni da ih čuvaju, jer bi, ukoliko bi nešto od toga bilo pronađeno kod njih, završili u zatvoru ili bi ih komunisti streljali. Istovremeno, mali broj pripadnika Ravnogorskog pokreta može da nađe dva kvalifikovana svedoka, pošto se pod tim podrazumeva da su oni bili u istoj jedinici i na istoj teritoriji ratovali. To je, praktično, nemoguće, jer je većina do danas pomrla, pa je podnosilac zahteva, najčešće, jedini preživeli iz jedinice – veli Aksentijević.
Prema njegovim rečima, Ravnogorcima ne bi pomoglo ni svedočenje iz protivničkog tabora:
– Da se kojim slučajem pojave dva pripadnika partizanskog pokreta, koji bi posvedočili da su svog komšiju, četnika, držali na nišanu, ni to ne bi pomoglo. Jesu ratovali na istoj teritoriji, ali nisu bili u istoj jedinici.
Aksentijević, međutim, naglašava, da i u slučajevima kad podnosilac zahteva ima potreban pisani dokument ili dva svedoka, republička komisija odugovlači sa odlukom ili uopšte ne želi da razmotri predlog neke od gradskih komisija.
– Republička komisija odbila je sve predloge kragujevačke komisije, a bilo je više od dvadeset zahteva i svi su bili potkrepljeni relevantnim dokumentima. Možda je problem u tome što Republička komisija ima sedam članova a troje su predstavnici SUBNOR-a.
Prema Aksentijevićevim rečima, ovakva uredba i ponašanje Republičke komisije ne daju nadu da će se stvari promeniti, zbog čega, ističe on, treba menjati samu uredbu.
Stop za "Ravnogorsku spomenicu"
Desetak gradskih komisija, među kojima i kragujevačka, uputile su zahtev Vladi Republike Srbije da se Uredba promeni, pre svega kada je reč o validnosti pisanih dokumenata i o kvalifikovanim svedocima.
– Treba prihvatiti sve pisane dokumente, bez obzira na to kad su nastali, pa i monografije o Ravnogorskom pokretu i pripadnicima četničkih jedinica. Čak i one koje su pisali pobednici. Što se tiče svedoka, naš stav je da kvalifikovani može biti svaki pripadnik Jugoslovenske vojske u otadžbini ili nekog partizanskog odreda koji je poznavao podnosioca zahteva. Kakva je Uredba sad, ni Draža Mihailović ne bi mogao da dokaže da je bio komandant Ravnogorskog pokreta i da je živ – veli Aksentijević.
Prema njegovim rečima, istih problem nastaje i kada je u pitanju dodeljivanje "Ravnogorske spomenice '41":
– Mi smo nesporno utvrdili da je Aleksa Aleksić zaslužio da bude nosilac, ali je, onda, iz Republičke komisije stiglo negativno rešenje sa obrazloženjem da se ne vidi zbog čega smo ga predložili. Iako u Kragujevcu i okolini svi znaju ko je i šta je bio, kragujevačka komisija pokušala je da obezbedi dodatnu dokumentaciju, ali niko iz državnih arhiva nije želeo da odgovori na naš zahtev. Tražili su nam tačno ime i broj jedinice u kojoj se borio, ko mu je bio pretpostavljeni... Od njega smo pokušali i to da saznamo, ali reč je o starcu koji se toga više nije sećao. Umro je na Božić ove godine, ne dočekavši da mu se dodeli Spomenica.
Prema Aksentijevićevim rečima, u Srbiji, trenutno, ima samo oko hiljadu Ravnogoraca. Smatra da njihove penzije ne bi bile veliki izdatak za državu, ali da ona "izvrdava i to malo".
– Kad je doneta Uredba, nije rečeno odakle će se obezbediti sredstva za penzije. Nigde ne piše da je za to nadležan državni penzioni fond, a odluka o nekom novom nije izglasana. Stvar je u tome što je Ravnogoraca svakim danom sve manje, pa je pitanje da li će neko uopšte i dobiti penziju. Pogotovo što je krajnji rok za podnošenje dokaza 31. jul 2007. godine – kaže Aksentijević.
Brane Kartalović
[objavljeno: 27.11.2006.]
