Izvor: Kurir, 08.Nov.2010, 08:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SRPSKI OSMACI NE ZNAJU GDE SU ŠUMADIJA I MORAVA

BEOGRAD - Tek svaki deseti osmak zna da pokaže na nemoj karti gde se nalaze Šumadija, Srem, Morava... To je pokazalo istraživanja Ministarstva prosvete. Ono što je najgore, deca to nikad neće ni naučiti, pogotovo ako upišu srednju stručnu školu u kojoj su istorija i geografija izborni predmeti. Tako, recimo, imamo apsurd da u frizerskoj školi uče o ekonomsko političkoj organizaciji poput CEFTE, a da ne poznaju dobro zemlju u kojoj žive.

Takav je danas nastavni plan i program >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << za srednje stručne škole. Naime, nakon reforme obrazovanja započete školske 2002/2003. godine učenicima u takozvanim oglednim odeljenjima ostavljeno je da sami izaberu da li će učiti muzičko, likovno, istoriju ili geografiju! Jer su tamo to sada izborni, a ne obavezni predmeti.

Stručnjaci upozoravaju da reforma obrazovanja vodi do ubijanja nacionalnog identiteta jer deca uče o globalnoj geografiji, svetskim političko-ekonomskim organizacijama kakva je CEFTA, a ne o geografiji i istoriji Srbije. U prevodu, bitnije je da traktorista zna planetarnu geopolitiku nego po kakvoj zemlji ore.

Slavica Bošković, profesorka geografije i predsednica Aktiva nastavnika geografije srednjih stručnih škola Srbije, kaže za Kurir da je upravo takav način rada s učenicima u srednjim školama bio razlog za sastanak cele struke.

- Predmeti koji su spadali u obavezne opšteobrazovne sada su u oglednim odeljenjima prevedeni u izborne. Ostavljeno je učenicima da sami biraju da li im je neophodno da uče geografiju Srbije ili njenu istoriju. Uz to, oni biraju i da li će da uče i sociologiju i filozofiju.

To za posledicu može da ima gubljenje nacionalnog identiteta. Deca neće više znati reljef, klimu, reke, planine, odlike stanovništva Srbije, a neće poznavati ni svoju istoriju. A, ako to ne znaju, ne mogu ni da vole svoju državu - upozorava Boškovićeva i dodaje da je iz ovih škola i do 40 odsto dece kasnije upisalo i fakultete.

Prema njenim rečima, po „reformisanom“ programu dosad je učilo do 20.000 učenika u 145 srednjih stručnih škola u oglednim odeljenjima. Od septembra će po njemu učiti i đaci srednje poljoprivredne škole.

- Naš stav je da ti predmeti moraju ostati u grupi obaveznih predmeta, sa najmanje dva časa nedeljno, pošto se tako čuva nacionalni identitet - zaključila je sagovornica Kurira.

Aleksandra Medaković

Kako to rade u Hrvatskoj

U Hrvatskoj, koja je tek početkom devedesetih ostvarila svoju državnost, od prvih dana prepoznata je važnost učenja „povijesti i zemljopisa države“. Do koje mere naše komšije idu u izgradnji svog nacionalnog identiteta najbolje pokazuje činjenica da, kako smo nezvanično saznali, „zemljopis“ može da predaje isključivo profesor hrvatske nacionalnosti. U srednjim strukovnim školama „nacionalna povijest i zemljopis“ uče se u prvom, odnosno prvom i drugom razredu, a đaci imaju po dva časa nedeljno.

Institucije da reše problem

Zoran Šami, predsednik Odbora za prosvetu Skupštine Srbije, ističe da se on još 14. septembra, posle sastanka s predstavnicima Aktiva srednjih stručnih škola, založio za to da se pitanja o ovoj problematici rešavaju kroz institucije.

Inače, njegovo je mišljenje da je potpuno apsurdno da se iz škola, pa makar i usko stručnih, izbacuju predmeti koji predstavljaju temelj za elementarno znanje.

Nastavak na Kurir...