Izvor: Kurir, 22.Maj.2010, 19:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKI LEKARI OSLOBAĐAJU VIŠKA KILOGRAMA
BEOGRAD - Debeljuce koje ne mogu da odole izazovima frižidera uskoro će moći da se reše viška kilograma zahvaljujući hirurškim intervencijama u Kliničkom centru Srbije.
Svaki peti građanin Srbije, ili njih 18,3 odsto, debeo je, a 6,4 odsto dece ima višak kilograma, podaci su Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“. U svetu trenutno vlada pandemija gojaznih ljudi i lekari muku muče da izleče građane. Takvo je stanje i kod nas te su naše zdravstvene vlasti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << po ugledu na sve druge u svetu, rešile da u zgradi Kliničkog centra Srbije otvore multidisciplinarni centar za lečenje gojaznih. Pojedini nutricionisti misle da to neće pomoći.
Ali, prema rečima dr Đorđa Bajeca, direktora KCS, ljudi s prekomernom težinom moći će i hirurški da leče svoju bolest, najverovatnije o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
- Srbija je bila crna rupa u Evropi zato što nije imala centar za lečenje gojaznosti. Kad ga uskoro budemo otvorili, tu će biti zaposleni nutricionisti, endokrinolozi, hirurzi i drugi specijalisti. Našim ljudima ugrađivaćemo prsten oko želuca, kao što se to radi u Americi.
Takođe, biće moguće isecanje delova želuca i creva kako bi se smanjila prekomerna težina. Smatramo da je za naše zdravstvo jeftinije da lečimo gojaznost nego da izdvajamo dodatna sredstva za lečenje posledica tog stanja, kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti i druge - kaže dr Bajec i dodaje da će on biti jedan od hirurga u timu.
S druge strane, dr Ljubomir Pfaf, naš najpoznatiji nutricionista, kaže za Kurir da će ideja o operativnom lečenju gojaznosti propasti kod nas, baš kao što se to desilo u Americi.
- Kad ljudima skinete prsten sa želuca ili izvadite balon koji je u tom organu bio smetnja prekomernom uzimanju hrane, oni ponovo nastave po starom i ugoje se još više. Govorim o podacima iz sveta. Jedina pomoć kod prekomerne težine jeste redukcija ishrane pod nadzorom stručnjaka. Jer, gojaznost nastaje usled nesklada između unosa hrane i energetske potrošnje organizma. Kod gojaznih je u pitanju višak unosa hrane, a premalo fizičke aktivnosti - objašnjava ovaj stručnjak.
Kako dr Pfaf ističe, svako ko ne želi da bude debeo mora da doručkuje do osam sati ujutru. Užina je u 11, obično voće, a ručak oko 15 časova. U 17 sati užina, a do 20 časova večera.
Rekorderka sa 727 kilograma
Na spisku deset najdebljih ljudi sveta prvo mesto zauzela je Amerikanka Kerol Džager. Umrla je 1994. godine u 34. godini, a imala je 554 kilograma. Njena najveća težina bila je neverovatnih 727 kilograma. Nije mogla ni da ustane, ni da hoda.
Drugi na listi bio je najteži muškarac - Džon Braure Minok. Umro je 1983. godine u 42. godini. Imao je 636 kilograma. Rekorder je i po uspešnosti dijete - uspeo je da izgubi 419 kilograma. Manuel Uribe iz Meksika, rođen 1965. godine, ima 560 kilograma i treći je na listi.
Indeks telesne mase
Dr Pfaf objašnjava da postoji jednostavna jednačina na osnovu koje može da se izračuna ko je gojazan. Formula za izračunavanje indeksa telesne mase glasi - broj kilograma podeli se sa kvadratom visine. Rezultati od 20 do 25 spadaju u normalne, a 35 je patološka gojaznost.
75 kg : (1,77*1,77) m2 = 23,9 - normalan
76 kg : (1,72*1,72) m2 = 25,7 - granica
83 kg : (1,75*1,75) m2 = 27,1 - gojazan
100 kg : (1,73*1,73) m2 = 33,4 - gojazan
120 kg : (1,78*1,73) m2 = 37,9 - patološki gojazan
