Izvor: Glas javnosti, 13.Jul.2009, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKA POSLA - BRANA CRNČEVIĆ - Prc parada
Sedim u kafiću, čitam novine i pijem jutarnju kafu. Prilazi mi Steva, zvani Špika, i seda za moj sto, onako bez pitanja. Poznajemo se više od pola veka. Pita me kako sam, a znam da mu nije stalo da li sam dobro ili loše. Ponos mi ne dozvoljava da pokažem koliko me to glupo pitanje nervira. „Lošije mi je nego tebi, a bolje nego Prcu“, kažem. Pogodak u čelo! Mile Prc i Steva Špika doneli su jedan drugom nadimke koji, evo, traju godinama. Poveli su ih na prvomajsku paradu da izvikuje parole. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Birkali su među klincima baritone, a obojica su i Prc i Špika bili baritoni. Kad su videli Tita, Špika i Prc nisu zanemeli kao Pinki, pokazali su svoj raskošni bariton. A parada traje li traje. Mile prvi pokazuje znake nervoze. Dosadno mu. „Odoh ja, dojadila mi je ova prc parada“, rekao je Mile i napustio svoje radno mesto. Primetili ljudi da im jedan bariton nedostaje i priveli oba baritona da vide u čemu je stvar. Mile Prc je odmah priznao da je prvomajsku nazvao prc paradom i prošao je bez batina. A Steva Špika se junački držao; ne verujem, ne znam, možda je rekao, možda nije, nisam čuo, i sve tako. Dobio je po njušci i na kraju su ga slomili. Odao je druga. I eto nadimka Špika. Mile Prc koji je odmah priznao krivicu postao je žrtva, a Špika koji se junački držao proglašen je cinkarošem.
Pijemo Špika i ja kaficu, kad eto ti Prca. Presamićen je, napao ga išijas votka je kaže lek. Pređemo i mi na votku. Špika se raduje što je vlada usvojila Predlog izmena i dopuna zakona o javnom informisanju koji će, budući da vladajuća koalicija ima nesigurnu većinu, biti nesigurno, ali čvrsto izglasan u skupštinskoj proceduri. „Svaki zakon je rupičast, samo treba naći rupicu“, kaže Prc. Preteruješ, kažem, zakon još nije ni izglasan, a ti već tražiš rupe. A Prc se smeška listajući Politiku koja se u njegovoj porodici čita svaki dan od devetsto i četvrte, ako se izuzmu dva svetska rata. Baš svaki dan, pita Špika podozrivo. Oseća Prc gde ka Špika gađa, ali ne predaje se. „Ja sam nastavio tradiciju, kad pijem dva tri-dana, čitam Politiku unazad, ponekad se i sam iznenadim kad vidim šta se sve dogodilo dok smo bili u piću“, kaže Prc. Špika odustaje od votke, naručuje rakiju. Votka je, kaže, za išijas, a rakija je dobra za srce, a sad ga je nešto štrecnulo.
Prcu se dopada što je u zakon o medijima ugrađen cenovnik. Ako se zakon izglasa, ako pre odgovarajuće sudske presude novine napišu za nekoga da je lopov biće kažnjene novčanom kaznom ravnom vrednosti prodatog tiraža i oglasnog prostora prodatog u broju u kom je informacija objavljena. A ako je čovek oklevetan na naslovnoj strani, kazna odgovara vrednosti sedmodnevnog tiraža i prodatog oglasnog prostora.
„Čvrst zakon, nema šta, prc pravo u čelo“, kaže Špika.
Prc se ne slaže da je to prc! Šta, pita Prc, ako se vlasnik i urednik novina dosete jadu i na dan kad žele da uvrede nekog smutljivca ili, ne daj Bože, državnika, smanje tiraž sa sto pedeset hiljada na hiljadu primeraka, bez ijednog oglasa. Koliko košta uvreda? Hiljadu primeraka po trideset dinara, to je trideset hiljada dinara, platiš tri stotine evra, a prc ostaje prc! Bunim se. Slušaj, Prc, nisu u pravu, vlasnik ili urednik smanjujući tiraž trpe štetu. Prc se smeška. Je l potrošio hartiju? Nije. Da l’ mu je tog dana potreban distributer? Jok. A sporne novine će, koliko sutra, internet umnožiti u bezbroj primeraka. Sledeći broj će ići kao alva. Samo je NUNS lukav, on traži novinarsku odgovornost unazad. NUNS se zalaže za slogan: Štampa je slobodana, a novinari su roblje.
Špika i ja se predajemo. Pijemo ćutke odajući priznanje Prcu. Prc je stručnjak za prc, Špika i ja smo amateri.
