Izvor: Blic, 16.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRJ dogodine u 'Partnerstvu za mir'
SRJ dogodine u 'Partnerstvu za mir'
BEOGRAD - Ulazak Jugoslavije u 'Partnerstvo za mir' može se očekivati najranije tokom sledeće godine - izjavio je u razgovoru za 'Blic' Prvoslav Davinić, nacionalni koordinator Radnog stola III Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Prema njegovim rečima, postojala je mogućnost da u 'Partnerstvo' uđemo već sledećeg meseca ali je taj proces zbog nekih naših unutrašnjih problema usporen. Objašnjavajući nedoumice u javnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o tome šta je to 'Partnerstvo za mir' i šta za jednu zemlju znači ulazak u taj program, Davinić kaže da ovde nije reč o članstvu već o vidu saradnje koji predviđa 2.000 programa od kojih zainteresovana zemlja može izabrati one koji odgovaraju njenim finansijskim mogućnostima i da ulazak u 'Partnerstvo za mir' nikako ne treba poistovećivati sa članstvom u NATO.
- Da bi neka zemlja postala članica NATO to, između ostalog, podrazumeva da svoje naoružanje mora uskladiti sa standardima ovog vojnog saveza, što može značiti i izlaganje velikom trošku za nabavku novog oružja. To pri ulasku u 'Partnerstvo za mir' nikako nije slučaj. Jedino što se vezano za našu vojsku traži jeste da se vojska kao i vojne obaveštajne službe stave pod civilnu kontrolu, odnosno da Vojska Jugoslavije bude odgovorna vladi i parlamentu. Za civilnu kontrolu vojske nije dovoljno to što postoji civilni ministar odbrane, treba obezbediti i kontrolu od strane vlade i parlamenta. Kada je reč o vojnim službama bezbednosti, one su već stavljene pod civilnu kontrolu, a zakonom o VJ, koji može biti donet vrlo brzo, omogućiće se i civilna kontrola nad VJ - kaže Davinić.
Za ulazak u ovaj program, osim vojnotehničkih, postavljaju se i politički zahtevi. Politički zahtevi podrazumevaju da se zainteresovana zemlja mora odreći upotrebe sile, zatim mora imati demokratski izabranu vladu, da se moraju poštovati ljudska prava, zatim principi i norme sadržane u poveljama Ujedinjenih nacija i drugim međunarodnim integracionim institucijama, kao i to da ima privredu koja je otvorena za saradnju sa drugim zemljama. Davinić pojašnjava da bi bilo pogrešno reći da ove uslove postavlja NATO, jer radi se o tome da su to u stvari uslovi koje međunarodna zajednica postavlja pred zemlje koje žele da se uključe u njene institucije. Na istim stvarima insistira se i pri prijemu u Savet Evrope i Evropsku uniju.
Naša vojska je, kako navodi Davinić, potpuno spremna za ovaj program. - Projekti su identifikovani i saradnja se na neki način već odvija kroz odlazak naših oficira na obuku u zapadne zemlje. Saradnja Saveznog ministarstva odbrane i GŠ VJ sa zapadnim zemljama je odlična, a dosta je urađeno i na planu vojnih pravila i načela koja se poštuju u zemljama koje su već u 'Partnerstvu za mir' - kaže Davinić i dodaje:
- Nama ulazak u 'Partnerstvo za mir' pruža niz prednosti pre svega u oblasti vojne industrije. Naša vojna industrija nekada je bila na odličnom glasu pa smo bili veliki izvoznici oružja i municije. Posle raspada Jugoslavije to je smanjeno, dosta je uništeno i u NATO bombardovanju, ali je dosta i ostalo. Budući da su naše fabrike municije odavno izvozile u zemlje NATO, oružje i municija rađeni su po njihovim standardima, a ulaskom u 'Partnerstvo za mir' otvorila bi se mogućnost da sa tim izvozom opet krenemo.
Kao drugu dobru stranu ulaska u ovaj program Davinić navodi i bolje mogućnosti za borbu protiv terorizma na Kosovu i Metohiji, gde, kako kaže, vlada kakav-takav mir, ali se nikada ne zna kada će teroristički elementi ponovo ući u akciju ili iz svojih interesa ili kao deo međunarodnih terorističkih organizacija, recimo, 'Al Kaide'. U tom slučaju, kako objašnjava naš sagovornik, mi bismo bili partneri NATO i snagama koje treba da sprečavaju teroriste.
- Ne vidim razloge zbog kojih naša zemlja ne treba da uđe u ovaj projekat. Samo treba izabrati one programe koji odgovaraju našim nacionalnim interesima i našem džepu i koji nam omogućavaju ekonomski prodor na Zapad - zaključuje u razgovoru za 'Blic' Prvoslav Davinić. R. Marković Vojska više uradila od civilnog sektora
- Kada je reč o reorganizaciji naše vojske, tu je u poslednje vreme urađeno veoma mnogo. Tu pre svega mislim na ukidanje armija i uvođenje korpusa kao i na smanjenje broja ljudi pod oružjem sa 120.000 na 75.000. Cilj je da se smanji i taj broj, ali pitanje je šta onda s tim ljudima kada su njihove šanse da se zaposle u civilnom sektoru još male, a radi se o visokokvalifikovanom kadru. Treba, međutim, znati da te promene nisu tražili iz 'Partnerstva za mir', već su učinjene iz naših ekonomskih razloga. Vojska se menja, drugačije je konfigurisana i to po principima zapadnih zemalja, a i način komandovanja približen je onom iz NATO. U svakom slučaju, u vojsci je urađeno mnogo više nego što se u javnosti obično misli i naš vojni sektor se mnogo više primakao evropskim standardima nego civilni - ocenjuje Davinić.
