Izvor: Kurir, 07.Jun.2011, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJA UDVOSTRUČUJE ZAŠTIĆENA PRIRODNA DOBRA
BEOGRAD - Srbija bi do kraja 2012. trebalo da udvostruči površine koje su zaštićena prirodna dobara, sa sadašnjih 5,5 na 10 procenata svoje teritorije, izjavio je danas direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije Nenad Stavretović.
"Cilj je da ove godine površine koje su zaštićena prirodnih dobara budu povećana za 1,8 odsto, a isti procenat povećanja planiran je i za narednu godinu", rekao je on na početku sedme regionalne konferencije "Životna sredina ka Evropi", koju je organizovala >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << nevladina organizacija Ambasadori životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.
Kako je rečeno, plan Srbije za proširenje područja koja će postati zaštićena prirodna dobra, dvostruko je manji od cilja Evropske unije (EU) za isti period, ali je u skladu sa mogućnostima države.
Na dvodnevnoj konferenciji, koja je posvećen ruralnom i održivom razvoju planina, Stavretović je naveo da je za razvoj planinskog i seoskog područja u Srbiji ključan razvoj organske proizvodnje hrane.
"Organska proizvodnja je posao gde se mnogo veći broj radnika može zaposliti nego što je to u otvaranju rudnika, kamenoloma ili hidroelektrana", kazao je on.
Saradnica Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Jasna Simović rekla je da je 85 odsto teritorije Srbije klasifikovano kao ruralno, gde živi 55 odsto stanovništva.
Poljoprivredom se u Srbiji bavi 75 odsto seoskog stanovništva, a u ruralnim područjima se proizvede 41 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje. U 86 odsto sela opada broj stanovnika.
Simovićeva je kazala da je resursi planinskih područja komparativna prednost Srbije, jer se oni dopunjuju sa ostalim razvijenim vidovima turističke ponude, bez obzira što je popunjenost smeštajnog kapaciteta u seoskom turizmu trenutno pet odsto.
Zamenik šefa delegacije Evropske unije u Srbiji Adrijano Martins podsetio je da je EU za razne programe ruralnog razvoja u Srbiji izdvojila sedam miliona evra i ocenio da je razvoju sela u Srbiji i dalje je potrebna pomoć institucija, ali i EU.
On je dodao da se kao i u Srbiji, seoske i planinske regije u Evropi suočavaju sa smanjenjem polpulacije i migracijom stanovništva u gradove.
Martins je kazao da 58 odsto teritorije Evrope čine seoski predeli i istakoa da se 57 odsto ruralnih oblasti u EU loše koristi.
Ambasador Slovenije u Srbiji Franc But rekao je da je osnovni cilj ordživog razvoja zadržati mlade ljude u planinskom i ruralnom području ili ih vratiti u te oblasti.
On je naglasio da je zadržavanje ljudi u tom područjima najjeftinija investicija države u oblasti ruralnog razvoja i smatra da bi Srbija trebalo da se ugleda na Sloveniju koja je od EU preuzela alpski model razvoja, a koji joj je omogućio uspeh u ekonomskom razvoju sela.
Ambasador Austrije u Srbiji Klemens Koja kazao je da Srbija ima odlične preduslove za bavljenje organskom proizvodnjom hrane, ali i za razvoj seoskog i planinskog turizma.
Koja je kazao da je Austrijska agencija za razvoj dala dva miliona evra za projekte razvoja planinskog i biciklističkog turizma na području Jablanice i Radan planine, kao i za slične projekte na Vlasinskom jezeru.
Otvaranju skupu prisustvovalo su, pored oko 100 stručnjaka, ambasadori Japana, Holandije i Slovačke u Srbiji, kao i zamenik ambasadora Danske u Srbiji.
