Izvor: Kurir, 20.Jun.2011, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJA IMA NAJVIŠE IZBEGLICA U EVROPI
BEOGRAD - Na Međunarodni dan izbeglica, kloji se danas obeležava, od 43,7 miliona raseljenih ljudi u svetu, od čega su 15,4 miliona izbeglice, Srbija je sa 275.000 izbeglica i raseljenih na prvom mestu po broju u Evropi i 13. u svetu
BEOGRAD - Na Međunarodni dan izbeglica, kloji se danas obeležava, od 43,7 miliona raseljenih ljudi u svetu, od čega su 15,4 miliona izbeglice, Srbija je sa 275.000 izbeglica i raseljenih na prvom mestu po broju u Evropi i 13. u svetu, pokazuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << podaci UNHCR-a za prošlu godinu.
U Srbiji, prema podacima republičkog Komesarijata za izbeglice, živi više od 700.000 ratom pogođenih osoba sa prostora bivše Jugoslavije, koje čine skoro 10 odsto sadašnjeg stanovništva, koje u njoj nije živelo do 1991. godine.
Izbeglički status ima još 65.000 ljudi, dok je većina ostalih uzela lične karte i državljanstvo Srbije.
U ovom trenutku raseljenih lica sa Kosova i Metohije je 210.000. Najveći problem izbeglica u Srbiji, i petnaest godina nakon rata u bivšoj Jugoslaviji, je rešavanje stambenog pitanja i materijalne egzistencije, pa država novim zakonom pokušava da poboljša njihov položaj.
U četiri zemlje regiona više od 73.000 izbeglica živi ispod granice siromaštva, a procene govore da bi za njihovo zbrinjavanje bilo potrebno između 500 i 600 miliona evra, izjavio je povodom Međunarodnog dana izbeglica šef kancelarije UNHCR-a u Srbiji Eduardo Arbodela.
Vlada Srbije je identifikovala 45.000 izbeglica u stanju nužne potrebe, BiH 14.000, Hrvatska 8.500 i Crna Gora 6.000, rekao je Arboleda, a sve zemlje uradile si i realne projekcije potrebnih finansijskih sredstava.
"S obzirom na to da u Srbiji živi najveći broj izuzetno ugroženih izbeglica, procene govore da je za njihovo zbrinjavanje potrebno između 300 i 350 miliona evra", naglasio je šef UNHCR-a.
Prema njegovim rečima, Srbija je s pravom insistirala da prioritet u zbrinjavanju imaju ljudi iz kolektivnih centara, kojih sada ima samo 700, zatim oko 25.000 izbeglica u privatnom smeštaju koji žive ispod granice siromaštva i socijalno ugroženi nosioci stanarskog prava u Hrvatskoj.
Inače 80 odsto izbeglica u svetu nalazi se u zemljama u razvoju, dok se istovremeno beleži porast negativnog raspoloženja prema njima u mnogim industrijalizovanim zemljama, navodi se u izveštaju koji je objavio UNHCR uoči Međunarodnog dana izbeglica, 20. juna.
U izveštaju "Globalni trendovi za 2010. godinu" ističe se duboka neravnoteža međunarodne pomoći prisilno raseljenim osobama širom sveta, budući da brojne najsiromašnije zemlje u svetu pružaju utočište velikom broju izbeglica.
Tako najbrojnije populacije izbeglica žive u Pakistanu (1,9 miliona), Iranu (1,07 miliona) i Siriji (milion).
Najveći udar na privredu oseća se u Pakistanu, gde na svaki dolar po glavi stanovnika BDP dolazi 710 izbeglica, dok, recimo, u Nemačkoj, industrijski razvijenoj zemlji sa najvećim brojem izbeglica (594.000), na svaki dolar po glavi stanovnika BDP dolazi 17 izbeglih osoba.
U svetu je protekle godine bilo raseljeno 43,7 miliona ljudi, od čega su 15,4 miliona izbeglice, 27,5 miliona interno raseljeni usled sukoba i skoro 850.000 tražioci azila, od kojih je jedna petina iz Južne Afrike, navodi se u izveštaju i ističe da je posebno zabrinjavajuće to što 15.500 zahteva za azil podnose deca bez pratnje ili roditeljskog staranja, najviše iz Somalije ili Avganistana.
U situaciji dugotrajne izbegličke krize u trajanju od pet i više godina 2010. godine nalazilo se 7,2 miliona ljudi od ukupnog broja lica pod mandatom UNHCR-a, što je najveći broj od 2001. godine, a u međuvremenu, samo je 197.600 osoba moglo da se vrati kućama, što je najniži broj od 1990. godine.
Kada je reč o poreklu izbeglica, u izveštaju se navodi da su Avganistanci, koji su prvi izbegli pred sovjetskom invazijom 1979. godine, predstavljali trećinu ukupnog broja izbeglica na svetu i 2001. i 2010. godine, a da Irak, Somalija, Kongo i Sudan prednjače među 10 zemalja porekla izbeglica s početka i na kraju decenije.
Izveštaj UNHCR za 2010. godinu ne obuhvata podatke u vezi sa raseljavanjem stanovništva od početka ove godine iz Libije, Obale Slonovače i Sirije.
.jpg)
