Izvor: Politika, 20.Jan.2015, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SPC želi da se vidi i na kablovskoj televiziji
Da li je televizija način da crkva širi rasizam i homofobiju, pita Nedim Sejdinović iz NDNV, reagujući na pojavu crkvene TV. – Oni koji se protive crkvenoj televiziji šalju iskrivljenu sliku o Srbiji, kaže glavni urednik TV „Hram”
Jedna od prvih reakcija na vest o početku emitovanja programa Televizije „Hram” Srpske pravoslavne crkve, i to prilično oštra, stigla je iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV). Nedim Sejdinović, predsednik izvršnog odbora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << NDNV-a, zapitao je koji je cilj osnivanja crkvene televizije, ko će imati moć da kontroliše njihov program, budući da, kako je obrazložio, „crkva pred zakonom ima privilegovan položaj“. U izjavi za Radio-televiziju Vojvodine, on je postavio i pitanje: „Da li je televizija način da se crkva i dalje bavi ideološkom propagandom, širi rasizam, homofobiju, mržnju i sve ono čega se pametni stide?”. Obrazloženje ovakvog stava kao i odgovor na pitanje da li je već bilo problematičnih sadržaja emitovanih na nekoj od 15 radio-stanica u vlasništvu SPC, juče nismo dobili od Nedima Sejdinovića. U NDNV-u nam je rečeno da je on na sastanku i da će se javiti na ostavljeni broj telefona, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili izjavu.
Glavni i odgovorni urednik TV „Hram”, protojerej stavrofor Stojadin Pavlović, nije želeo da komentariše Sejdinovićeve reči, ali je odgovorio na pitanje: šta će crkvi televizija?
– Crkva je uvek pozdravljala tehnološka dostignuća koja je čovek napravio i vreme je da ona komunicira sa svojim vernicima i na ovaj način. Potrebno je da se reč Božja čuje i ovim putem, da dođe do mladog sveta, ali i naših ljudi u rasejanju koji su zaboravljeni od društvene zajednice, i nekih institucija. Želimo da šaljemo realniju sliku o Srbima i Srbiji, ona je sada dosta iskrivljena i mislim da ti koji se protive postojanju crkvene televizije pripadaju tim krivotvorcima – kaže Pavlović.
Televizija koja je program počela da emituje na Božić, ustanova je Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i neće biti komercijalnog karaktera, a izdržavaće se iz sredstava srpske crkve i pokrovitelja.
– Cilj nam je da u prvoj godini postojanja emitujemo naš program i preko kablovskih emitera – navodi Pavlović.
Nedavno usvojena medijska regulativa donela je novinu za crkvene medije. Zakonom o elektronskim medijima crkvama i verskim zajednicama data je mogućnost da medijsku uslugu pružaju u okviru regionalne, a ne samo lokalne zone pokrivanja, na koju su ranije bili ograničeni. Po ovom zakonu, dozvola za pružanje medijske usluge civilnog sektora, u koji su svrstane i crkve i verske zajednice, izdaje se bez obaveze plaćanja naknade. Među odredbama zakona koje se odnose na sve medijske usluge, pa i na crkvene elektronske medije, nalaze se i one koje zabranjuju govor mržnje, obavezu poštovanja ljudskih prava, zaštitu prava osoba sa invaliditetom, o čijem se sprovođenju stara Regulatorno telo za elektronske medije. To je, ujedno, i odgovor na pitanje ko će, barem po slovu zakona, kontrolisati njihov program.
Iznoseći mišljenje da crkve i verske zajednice imaju puno pravo da svoje duhovne i kulturne sadržaje emituju putem medija i, ukoliko za to ispunjavaju zakonske uslove, poseduju svoje radio i TV programe, Nikola Knežević, direktor Centra za istraživanje religije, politike i društva, ukazuje, međutim, na to da postoji verska diskriminacija.
– SPC je dominantna crkva u Srbiji i nema sumnje da dominira i u spektru verskih medija. Pratim neke od ovih medija i nisam primetio problematičan sadržaj, štaviše, radio-stanice poput „Glasa Crkve”, „Slova Ljubve” ili „Radio Marije” idu korak dalje u kvalitetu sadržaja dajući prostor različitim konfesijama. Problem, sa druge strane, vidim u tome da u nacionalnim TV servisima, poput RTS-a, verskim sadržajima takođe dominira SPC, što je sistem pozitivne diskriminacije, ali ga svejedno smatram pogrešnim, jer osim tradicionalnih verskih zajednica, etru nacionalnog servisa pristup nemaju takozvane male verske zajednice, poput onih,protestantske provenijencije. Ne postoje adekvatne emisije koje bi pokrile njihove sadržaje. U susednoj Hrvatskoj takođe dominira većinska Rimokatolička crkva, međutim putem odgovarajućih emisija dovoljno medijskog prostora ostaje i za manjinske verske zajednice. Dakle, verska diskriminacija u medijskom kontekstu jeste prisutna – zaključuje Knežević.
On navodi i da uvek postoji opasnost od širenja opasnih i izrazito negativnih pojava, kao što su rasizam ili homofobija koje je pomenuo Sejdinović, ali da baš zbog toga postoje regulatorna tela koja to treba da kontrolišu i sankcionišu.
– Međutim, nikako ne treba unapred davati ocene dok crkvena televizija nije ni puštena u etar. Možemo na to gledati i ovako. Došli smo do situacije da je u vreme kada smo imali samo dva nacionalna kanala od kojih je drugi počinjao posle 12 časova bilo više kulturno-umetničkog programa nego što je to slučaj danas kada imamo na raspolaganju na desetine, pa čak i stotine TV kanala. Da li bi eventualna crkvena televizija koja bi nudila verske i kulturne sadržaje bila opasnija od postojećih koji tokom celodnevnog perioda prikazuju nasilje ili sadržaje koji u to vreme ne bi smeli biti prisutni u etru i da li regulatorna tela rade svoj posao kako treba? – pita Knežević.
----------------------------------------------------
Treća crkvena televizija
Televizija „Hram” nije i prva televizija koju osniva Srpska pravoslavna crkva, kako su to neki mediji objavili. Dve televizije dobile su 2008. i 2009. godine dozvolu tadašnje Republičke radiodifuzne agencije (RRA) za emitovanje televizijskog programa na lokalnom području: TV „Beseda” Eparhije bačke, koja je tek trebalo da počne sa radom i TV „Logos” Eparhije žičke, koja je postojala od 2004. godine. Obe su, međutim, vratile dozvolu 2012. godine jer nisu uspele da pokrenu program. Tradicionalne crkve i verske zajednice imaju i zajedničku produkciju „Verski program Srbije” u okviru koje se na RTS-u emituju različite emisije koje predstavljaju praznike, religijsku praksu i svetinje pravoslavne, katoličke i protestantske crkve, kao i islamske i jevrejske verske zajednice.
J. Čalija
objavljeno: 20.01.2015.
