Izvor: Kurir, 15.Avg.2011, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠOŠKIĆ: POMOĆ GRAĐANIMA REDIZAJNIRANJU PLANA OTPLATE
BEOGRAD- Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da postoje različite mogućnosti za olakšavanje tereta građanima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, koje se, pre svega, odnose na redizajniranje plana otplate tih zajmova.
"Dijapazon mogućih rešenja je veliki, i pri tome treba biti oprezan da se ne narušavaju postulati ravnopravnosti i dobre tržišne utakmice, da nemamo situaciju u kojoj ćemo drugačije tretirati građane u zavisnosti od toga da li su >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << uzeli kredit u jednoj ili drugoj valuti", istakao je Šoškić.
Prema njegovim rečima, rešenje koje ide u pravcu da država interveniše treba oprezno analizirati, imajući u vidu da nema budžetskih sredstava za tu vrstu subvencije. S druge strane ne sme se narušiti ravnopravnost građana, u smislu da se pomažu jedni, a ne drugi, jer inicijalno su krediti denominirani u švajcarskim francima bili jeftiniji i ljudi koji su ih uzeli dugo su imali niže kamatne stope, pa i danas je kamatna stopa niža nego na kredite u evrima i drugim valutama, ukazao je guverner.
Šoškić je ukazao na dobrovoljno restrukturiranje dugova građana koje u sebi podrazumeva različite mogućnosti, a jedna od njih je da se produže rokovi dospeća , što po pravilu može da smanji mesečne rate.
"U okviru razgovora koji građani mogu imati sa bankama potpuno je legitimno postaviti pitanje da li je moguće da se u određenom vremenskom periodu mesečne rate fiksiraju, a da se nakon isteka tog roka, dizajnira plan otplate na način da dužnici mogu redovno da izmiruju obaveze, uz eventualno produžavanje tog roka", naveo je guverner.
Šoškić je naglasio da ne postoje "magična rešenja" za probleme građana, čije su rate kredita porasle zbog jačanja švajcarske valute, i da se i ponuđena rešenja u drugim zemljama svode na različiti dizajn plana otplate kredita.
"U Mađarskoj su odlučili da se obračunski kurs švajcarskog franka fiksira na određeno vreme i da se sve kursne razlike koje mogu nastati u narednom periodu tretiraju kao posebni ili novi dug koji će se otplaćivati na kraju otplate glavnog duga, ali neće biti oprosta duga", objasnio je on.
Osim smanjene sposobnosti građana da otplaćuju kredite, drugi rizik prostiče iz toga da se najčešće u Srbiji nekretnine procenjuju u evrima, i da one zbog promene odnosa između evra i franka mogu potencijalno da postanu nedovoljne da bi se namirili potencijalni gubici po osnovu nekih uzetih kredita, naveo je Šoškić.
Guverner je podsetio da je centralna banka i ranije građane upozoravala da budu vrlo oprezni kad uzimaju kredite u švajcarskim francima jer, iako su inicijalno kamatne stope bile niže nego u evrima ili drugim valutama, sa sobom su nosile rizik promene deviznog kursa.
"To je nažalost ono što se i desilo - švajcarski franak je značajno ojačao, i to je posledica neobičnog sticaja okolnosti na međunarodnim finansijskim tržištima da su u isto vreme i evro i dolar postali manje atraktivni kao rezervne valute u globalnim razmerama, te su investitori potražili alternativu, i uz standardnu alternativu kakva je zlato ovaj put se pojavio u mnogo većoj meri švajcarski franak", objasnio je on.
Šoškić: Učešće Srbije u kreditima sa švajcarcima malo
On je naveo da u Srbiji ima između 25.000 i 30.000 kredita u švajcarskim francima, a njihov iznos je oko 110 milijardi dinara, što je na nivou bankarskog sistema manje učešće nego u nekim drugim zemljama.
"Verujem da je u kontaktu sa bankama moguće da svaki klijent nađe odgovarajuće rešenje. Već iz nedavno obavljenih razgovora sa bankama, shvatile su da treba da se odreknu svih dodatnih troškova u procesu redizajniranja plana otplate kredita, da građanima ne zaračunavaju troškove i provizije kada dolaze do novog rešenja", istakao je Šoškić.
NBS ranije zabranila zaduživanje u švajcarcima
Šoškić je podsetio i da je NBS još ranije administrativno zabranila zaduživanje u švajcarcima i drugim valutama jer je procenila da je stepen nestabilnosti kursa švajcarskog franka i drugih valuta u odnosu na dinar znatno veći nego nestabilnost između evra i dinara.
On je ukazao da je, u međuvremenu, referentna kamatna stopa za švajcarski franak - libor padala, i da je sada na istorijski najnižem nivou, što bi trebalo da se delom odrazi i na smanjivanje kamatne stope na kredite koji su indeksirani u švajcarskom franku.
