Izvor: Kurir, 12.Avg.2015, 10:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SOLUNSKI FRONT: Pobeda u jednom sjajnom zamahu
Napad je počeo 14. septembra 1918, a već 1. novembra oslobođen je Beograd
Zašto se ratovalo
Procenjuje se da je posle povlačenja preko Albanije brojno stanje srpske vojske bilo oko 125.000 vojnika i oficira. Oni su, posle kraćeg odmora, dobili oružje i ratni materijal od saveznika, najviše od Francuza, i ponovo bili raspoređeni na front. Saveznici su u Solunu formirali jaku bazu i obrazovali novi, Solunski front. Nemci ovome nisu pridavali veliki značaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << - verovali su da Bugari, uz nešto austrougarskih jedinica, mogu da ga kontrolišu. I sami saveznici nisu ovaj front smatrali važnim, čak su hteli i da ga napuste. Održan je zahvaljujući diplomatskim nastojanjima srpske vlade i na zauzimanje nekih francuskih visokih oficira i političara, na prvom mestu ministra Aristida Brijana. Značaj Solunskog fronta za Srbiju ogledao se u sledećem: dok je on postojao, postojala je i nada da će početi i neposredna akcija za oslobađanje Srbije.
Uoči bitke
U julu 1918. Engleska i Francuska, kojima su se od 1917. pridružile i SAD, počele su dugo pripremanu kontraofanzivu na Zapadnom frontu. Uporedo s njom, planiran je i veliki napad na ratištu kod Soluna. Vrhovnu komandu nad celom savezničkom vojskom preuzeo je francuski general Franše d‘Epere. Srpska vojska bila je podeljena u dve armije - prvu kojom je komandovao Petar Bojović i drugu na čijem je čelu bio Stepa Stepanović, dok je komandant štaba bio vojvoda Živojin Mišić. Neprijatelj je bio nadmoćniji u pešadiji, a saveznici u konjici, avijaciji i artiljeriji.
MOJA ZEMLJA!
Ogist Alber, francuski oficir, opisao je borbu prsa u prsa na Veterniku:
„Gledam užas, čas je Bugarin odozgo, hoće da udavi Srbina, čas je Srbin gore pokušavajući da zadavi Bugarina. A obojica snažni, škrguću zubima, ne malaksavaju. Zbunjen sam, hteo bih da okončam ovaj dvoboj, ali nemam snage. Sad je najednom Srbin jači, udara Bugarinovom glavom o tlo i viče: ‚Ovo je moja zemlja, ovo je moja zemlja, upamti!‘ Najzad malaksao Bugarin više ne može ništa da upamti, čuje se njegov ropac i tu, ispod Veternika, završi ratovanje. A srpski vojnik strese prašinu sa odeće i viknu mi: ‚Hajde, Francuz, napred!‘“
