Izvor: Kurir, 01.Mar.2017, 20:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SOKACI CRNIH MARAMA: Misteriozna bolest KOSI STANOVNIKE sela na Balkanu
.
Srpski Kutleš u Jablaničkom okrugu (16 km od Leskovca) nije poznat kao njegov imenjak iz Grčke (tu je nađen grob Filipa Makedonskog), a trebalo bi, bez obzira na to što broji samo nekoliko stotina duša I sve ih je manje, piše Newsweekrs
Čitave porodice, cele generacije iz Kutleša su nestajale i još uvek nestaju Ne idu odavde trbuhom za kruhom već - uglavnom - na mesno groblje Prate ih rođaci bledožućkaste boje lica, anemični gotovo svi s dijagnozom balkanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << endemske nefropatije (BEN), smrtonosne bolesti bubrega
Za BEN me je zainteresovao prof dr Rajko Hrvačević Toksin iz korova Aristocholia clematitis, o kojem mi je govorio - kako joj tepaju u Srbiji, vučja stopa ili vučja jabučica - po svemu sudeći, glavni je krivac što ću konačno naučiti i gde je domaći Kutleš i zašto je u njemu, umesto „dobar dan“, tako uobičajeno reći da neko ima teška strukturna oštećenja bubrega koja nije moguće izlečiti
„Od oko 4500 bolesnika koji se u Srbiji leče dijalizom, šest odsto ima balkansku endemsku nefropatiju Kancer sluznice urinarnog trakta javlja se kod gotovo polovine pacijenata Učestao je i rak bubrega, javljaju se oštećenja DNK, mutacije gena (p53), hormoni koji stimulišu koštanu srž na proizvodnju crvenih krvnih zrnaca su u zastoju - razvija se malokrvnost i može biti ozbiljnijeg stepena“, objašnjava dr Hrvačević
Transplantacija bubrega nije kontraindikovana, ali
KAKO ZARADITI BEN
Zainteresovana? Naravno Svako bi se upitao može li i kako da „zaradi“ BEN
Ali sarajevski diplomac koji se usavršavao u Londonu, Milanu i Los Anđelesu, koga su profesionalna i stručna reputacija kvalifikovali i na mesto člana Evropskog udruženja za dijalizu i transplantaciju (EDTA), člana Internacionalnog udruženja nefrologa, pokazuje mi da nije ni standardni lekar ni standardni Balkanac Bez sujete me upućuje na kolegu nefrologa, Nišliju, kaže da je veliki stručnjak za BEN
Dođoh nekako i do Nišlije, dr Nikole M Pavlovića, velikog stručnjaka za ovu bolest Kad sam već htela da odustanem od istraživanja podmuklog BEN, odazvao mi se ljubazan glas: „Izvinite, na terenu sam, berem vučju stopu“ Tako ja saznah za Kutleš, tamo je bio Sela crnih marama, nažalost, u Srbiji ima još
Navršilo se 60 godina otkako je akademik Vojislav Danilović 1957, nakon dugogodišnjih ispitivanja, zvanično potvrdio postojanje bolesti u okolini Kolubare kod Lazarevca Tada su utvrđena i velika područja u drugim krajevima Srbije na kojima je otkriveno obolevanje stanovništva od nepoznate, opasne bolesti bubrega Dobivši kasnije ime balkanska endemska nefropatija, bolest je primećena u dolinama Južne i Velike Morave, u celom slivu, uz njene pritoke Brestovac je centar endemske nefropatije u Srbiji, na njega se oslanja Kutleš
Ne nedostaje je ni u Posavini kod Loznice Preko Save je stigla i u Bijeljinu, na područje Slavonskog Broda, putujući kroz Timočku krajinu, zahvatila je Rumuniju i Bugarsku
„U Beogradu ste? Ne verujem da možete da obolite od BEN Najistaknutija karakteristika bolesti je endemski karakter, kod vas se ne zapaža“
Procenjuje se da danas ima gotovo 100000 rizika za razvoj BEN, dok 25000 ima ovo oboljenje
O BEN se u celom svetu govori, pa me je prilično šokiralo kad je dr Pavlović rekao da se u Srbiji ne sprovodi sistematski skrining, iako ima oblik epidemije „Bilo ga je do devedesetih godina prošlog veka u selima kod Niša, Leskovca, Aleksinca, Paraćina“
OLOVO, BRAŠNO, VODA, SELENIJUM
Da li je vučja stopa zaista krivac? Većina naučnika danas je obeležava kao primarno izvorište bolesti
U jednom od prvih radova olovo je bilo okrivljeno kao uzročni agens BEN, s obzirom na to da je nađeno u brašnu korišćenom za pečenje hleba u zahvaćenim selima Publikacije ukazuju da nedostatak nekih mikrometala, posebno selenijuma, takođe može da bude uključen u etiologiju BEN
„Nije potvrđena povezanost s nedostatkom selenijuma Nalazi dvogodišnjih studija pokazali su i da metali (kadmijum i olovo), kao i arsenik i selenijum ne igraju ulogu u nastanku bolesti“, smatra niški nefrolog
Vučja stopa je kao lekovita biljka bila poznata još u doba starih Egipćana i antičkih Grka Koristila se kod ujeda zmija, za olakšanje porođaja, a preporučivana je ženama i nakon porođaja da bi se zaustavilo krvarenje Danas je u mnogim zemljama njeno korišćenje zabranjeno Uprkos svemu, u Srbiji nije iskorenjena Nadležni verovatno i ne znaju da postoji
„E, sad sam je našao u Kutlešu Dr Milenko Ivić je, još 1969, prvi publikovao podatke koji ukazuju da bi nastanak bolesti mogao biti povezan s hroničnim trovanjem Semenke vučje stope zapazio je u izobilju u žitnim poljima, mešaju se sa zrnima žita tokom žetve Korišćenjem brašna poreklom iz žita koje je došlo s njiva gde raste - rastu i bubrežni problemi“
Iako je Ivićeva jedinstvena publikacija prezentovala briljantne primere izvlačenja tačnih zaključaka iz jednostavnih, ali dobro osmišljenih eksperimentalnih ispitivanja, ova hipoteza nije adekvatno podržana i nastavljena Njegovi dokumentovani rezultati privukli su interes naše i međunarodne naučne javnosti mnogo godina kasnije
Uz to, Pavlović upućuje da postoje mnogobrojni izazovi koji komplikuju studije
„To je krajnje nespecifična bolest, često ostaje neprepoznata Početni period bez simptoma praćen je slabošću i malaksalošću, lakim bolovima u slabinama, bledilom kože i bakarnožućkastom prebojenošću dlanova i tabana U ovom stadijumu koji se javlja u odmaklim godinama, anemija koja je udružena sa znatnim gubitkom bubrežne funkcije ukazuje na prisustvo hroničnog bubrežnog oboljenja Krvni pritisak je obično normalan, mada u uznapredovalim fazama može biti povećan, ali znatno ređe nego što je to slučaj kod drugih formi hroničnih bubrežnih bolesti Imamo i nizak nivo belih i crvenih krvnih zrnaca, a snimci bubrega otkrivaju smanjenje dimenzija bubrega“
Izraženo skvrčeni bubrezi predloženi su kao kriterijum za kliničku dijagnozu BEN Neke studije su sugerisale da se najmanji bubrezi nalaze u uznapredovalim fazama BEN, dok su druge saopštile da se to dešava u ranijim fazama
Autor: Foto: Pixabay,Foto: Privatna arhiva
.jpg)
