Izvor: Kurir, 22.Feb.2011, 18:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SMANJEN STOČNI FOND I PROIZVODNJA MESA
BEOGRAD - Broj stoke u Srbiji u poslednje dve decenije opadao je po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto, a proizvodnja mesa pala je sa 600.000 na 457.000 tona, objavila je Privredna komora Srbije (PKS).
Potrošnja mesa u istom periodu je sa oko 65 kilograma godišnje po stanovniku pala na svega 34 kilograma.
Najnepovoljnija situacija je kod priplodne stoke, pa je broj krava i steonih junica na početku ove godine manji za 28 odsto u odnosu na 1991. godinu, a krmača i suprasnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << nazimica za čak 60,8 odsto, ukazao je Vojislav Stanković, saradnik u Centru za naučno istraživački rad PKS.
On je naveo da je na početku 2010. godine broj goveda bio manji za 6,4 odsto u odnosu na isti period 2009. godine, odnosno za 63.962 grla, a u isto vreme manji je broj krava i steonih junica za 4,1 odsto ili za 25.169 grla.
Broj svinja manji je za 3,9 odsto ili za 142.262 grla, pa ima ukupno oko 3,5 miliona grla, dok je broj krmača i suprasnih nazimica u 2010. iznosio 519.119 grla, što predstavlja pad od 0,3 odsto.
Na početku 2010. godine bilo je i oko 1,5 miliona ovaca, što je manje za 1,9 odsto u odnosu na vreme od godinu dana ranije, dodao je Stanković.
Kada je reč o živini, u 2010. godini bilo je 20,1 milion komada, uz registrovan godišnji pad od 11,7 odsto.
Posmatrano dugoročno, posebno u odnosu na prosek 1988 - 1990. godina broj goveda manji je za 20,2 odsto, svinja za 22,5 odsto, ovaca za 26 odsto i živine za 22,7 odsto.
"Ova nepovoljna kretanja ukazuju da se mora hitno reagovati", ocenio je Stanković, ističući da je to neophodno kako bi se zaustavio dalji pad i devastacija (uništavanje) stočnog fonda.
"Rezultat ovakvog stanja u stočarstvu je njegovo učešće u ukupnoj vrednosti ostvarene poljoprivredne proizvodnje od 30 odsto, uz broj uslovnih grla po hektaru obradivih površina od 0,33", rekao je Stanković.
Kako se ocenjuje, osnovni razlozi za krizu u kojoj se nalazi srpsko stočarstvo leže u nerešenom pitanju finansiranja ove važne kapitalno intenzivne delatnosti poljoprivrede, gubitku domaće i stranog tržišta, kao "i odsustva bilo kakvih strateških rešenja koja bi doprinela da se nepovoljna kretanja u stočarstvu zaustave".
PKS ističe da kreatori poljoprivredne politike moraju vanrednim merama da intervenišu u toj delatnosti poljoprivredne proizvodnje kako bi stočarstvo u strukturi poljoprivrede Srbije dobilo svoje mesto.
Kako je navedeno na sajtu PKS, to se pre svega odnosu na proces valorizacije radnih i proizvodnih potencijala, realizaciji veće dobiti (po grlu stoke, hektaru i po zaposlenom), održavanju i poboljšanju plodnosti zemljišta, u ukupnoj intenzifikaciji i jačanju izvozne orijentacije agroindustrijske proizvodnje.
Teletina februaru koštala od 479 do 795,90 dinara
Cena telećeg mesa u Srbiji u prvoj polovini februara iznosila je od 479 dinara u Kraljevu do 795,90 dinara u Kragujevcu, Pančevu i Sremskoj Mitrovici, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Svinjsko meso je koštalo od 310 dinara u Zrenjaninu do 475 dinara u Užicu, dok je junetina bila najskuplja u Kragujevcu gde je koštala 545,90 dinara, a najjeftinija u Kraljevu, gde je njena cena iznosila 385 dinara.
Stanovnici Kraljeva kilogram svežeg pilećeg mesa plaćali su 175 dinara, dok je ista količina piletine u Užicu koštala 299 dinara.
Cena kilograma svežeg šarana bila je od 220 dinara u Kragujevcu do 349,90 dinara u Vranju.
Cene na malo poljoprivrednih proizvoda inače se evidentiraju dva puta mesečno, na pijačni dan koji pada u periodu od prvog do sedmog i 15. do 21. u mesecu. "Snimanje" se vrši u prodavnicama i na pijacama sa najvećim prometom.
