Izvor: Kurir, 05.Jun.2011, 16:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SKUPO KAŠNJENJE RADOVA NA KORIDORU 10
BEOGRAD - Iako još niko nije javno saopštio koliko će Srbija izgubiti zbog stalnog produžavanja rokova gradnje na putnom Koridoru 10, koji je u Nacionalnom investicionom planu proglašen za "okosnicu razvoja domaće privrede", jasno je da su u pitanju velika sredstva i da će naša zemlja, sve dok se i poslednji kilometer te saobraćajnice ne pusti u promet, biti crna tačka u sistemu magistralnih evropskih autoputeva.
Srbija je, barem kad je reč o povoljnim kreditima dobijenim od >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Evropske investicione banke i drugih međunarodnih finansijskih organizacija uključujući i Svetsku banku, do sada bila uspešna i "povukla" je, kako navodi ministar infrastrukture i energetike Milutin Mrkonjić, više od milijardu evra stranih zajmova neophodnih za završetak rodova na putnom Koridoru 10.
Uprkos dobijenim i povoljnim, po dužini otplate i visini kamatne stope, stranim kreditima i znatnim izdvajanjima iz našeg budžeta, rok za gradnju dela Koridora 10 od Horgoša do Dimitrovgrada, pomeren je više puta i sada se, prema rečima upućenih stručnjaka, može kazati da kraj radova na toj saobraćajnici i delu autoputa koji vodi do srpsko-makedonske granice može uslediti tek u 2013. godini.
Realan rok za gradnju celog Koridora 10 je, u najboljem slučaju, kraj 2013. godine, ali pod uslovom da radovi na svim preostalim deonicama autoputa započnu najkasnije do kraja 2011., izjavio je krajem maja generalni direktor javnog preduzeća Koridori Srbije Milutin Mišić.
Mrkonjić je, međutim, za televiziju B92 izjavio da je realno očekivati, do kraja mandata sadašnje vlade - u proleće 2012. godine - da se započne gradnja na svih 300 kilometara Koridora 10. Ranije je ministar Mrkonjić u više navrata obećavao da će na severnom i južnom delu Koridora 10 - do bugarske granice - "sve biti gotovo do kraja mandata sadasnje vlade", ili, kako je naglašavao, do 1. maja 2012. godine.
Pokazalo se, međutim, da ti rokovi nisu bili realni. Već krajem 2010. bilo je, naime, jasno, nakon priznanja samog Mrkonjića, ali i rukovodećih ljudi u preduzećima Putevi Srbije i Koridori Srbije, da će rokovi gradnje ključne saobraćajnice biti drastično "probijeni".
Ispostavilo se, na primer, da kraj gradnje izuzetno važnog novog mosta kod Beške nije moguć pre kraja septembra, iako su još potkraj minule godine stizala uveravanja da će rok za završetak tog objekta uslediti "u januaru, eventualno u februaru, ili najdalje u martu." Isto važi i za deonicu Severnog kraka Koridora 10 od Kelebije, na srpsko - mađarskoj granici do Novog Sada, zatim obilaznicu oko Novog Sada, deo obilaznice oko Beograda, a pogotovu za delove autoputa koji treba da se naprave do srpsko-bugarske i srpsko-makedonske granice.
Ekipa Tanjugovih izveštača, koja je krajem maja boravila na trasi celog Koridora 10, na licu mesta se uverila da su na jednoj deonici budućeg autoputa od Dimitrovgrada prema Pirotu, urađeni zemljani radovi, u dužini od nekoliko kilometara i širne oko 20 metara, ali je sada na tom mestu izrasla trava visine i do dvadesetak santimetara, umesto da se put ubrzano gradi.
Na trasi već skoro završene deonice autoputa koji od mesta Levosoja vodi ka makedonskoj granici graditelji, sudeći prema onome što se može videti na licu mesta, su izgleda "zaboravili" da odmah izgrade i zaustavnu traku puta, širine od dva metra i dužine oko deset do 11 kilomatara, pa se taj posao sada nakanadno obavlja, najverovatnije uz dodatne i ne male troškove.
Direktor Koridora Srbije smatra će novi, produženi, rokovi gradnje Koridora 10 biti poštovani, jer će na poslovima biti angažovane i strane firme kojima neće biti u interesu da posao "razvlače".
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku procenjuje do kraja ove godine treba očekivati završetak oko 170 kilometra autoputa, uglavnom na severnom kraku Koridora 10. Putni Koridor 10 - dugačak ukupno 2.260 kilometara - predstavlja jedan od glavnih evropskih saobraćajnih putnih pravaca, a vodi od austrijskog grada Salcburga, preko Ljubljane, Zagreba, Beograda, Niša, Skoplja, do Soluna, sa četiri kraka, od kojih su za Srbiju od ključnog značaja krak B-Budimpešta - Novi Sad - Beograd i krak C - Niš - Sofija - Dimitrovgrad - Istambul.
Gotovo potpuno zaboravljen u minuloj deceniji, kada se na prostoru bivše Jugoslavije dogodio i građanski rat nakon raspada nekadašnje zajedničke države, Koridor 10 je, međutim, ponovo od strane Evropske unije od 2000. godine dobio strateški značaj, dok je, naprimer, regionalna Jadransko - jonska magistrala, gotovo zaboravljena.
