Izvor: Blic, 21.Nov.2009, 09:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SBB ljut na državu zbog tendera
SBB neće učestvovati u trci za dobijanje licence za drugog fiksnog operatora! U ovoj kompaniji ne kriju da su ljuti na Republičku agenciju za telekomunikacije (Ratel) koja je propisala uslove tendera i to takve da SBB ne ispunjava nijedan. Naime umesto potrebnih 200 miliona evra prihoda u prošloj godini, SBB je imao oko 57, a od potrebnih milion korisnika, imaju samo 650 hiljada.
- S obzirom da SBB podnosi redovne izveštaje Ratelu o broju korisnika i prihodima, prema postavljenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uslovima jasno je da nije dobrodošla kao operator fiksne telefonije u Srbiji - piše u saopštenju koje je SBB izdao ovim povodom.
Predsednik Uprave SBB-a Dragan Šolak kaže da nije siguran da je u interesu srpskog tržišta ovakvo sprečavanje tehnički i mrežno osposobljenih kompanija da učestvuju u javnom nadmetanju.
- Realnost je takva kakva jeste i mi se nadamo da će doći trenutak kada će SBB moći da pokaže da je apsolutno sposoban za pružanje usluga fiksne telefonije. Vlasnici SBB-a investirali su više od 150 miliona evra u razvoj telekomunikacionih kompanija u regionu i, zbog ovakvih, otežavajućih uslova poslovanja u Srbiji, nažalost, verovatno će nastaviti da ulažu na drugim tržištima – poručio je Šolak.
Milan Janković, izvršni direktor Ratela, podseća da se broj korisnika kao uslov za učešće ne odnosi isključivo na pretplatnike koje kompanija ima u Srbiji. On veruje da zacrtani limiti nisu prestrogi već takvi da garantuju da će se u proces takmičenja uključiti velike kompanije koje će moći da ponude širokopojasne servise građanima.
- To znači da preko istog priključka možete da imate mogućnost i telefonije i prenosa podataka, ali i interneta i televizije. Samim tim, operator odnosno konkurent mora biti neko ko ima i može da investira u tu opremu. Uslovi tendera nisu prestrogi tim pre što mi ne prodajemo licencu već tržište - kaže Janković za „Blic".
Treba reći da onaj koji dobije licencu ne mora nužno da izgradi svoju mrežu polaganjem optičkih kablova već može da koristi bežični pristup ili da koristi mrežu „Telekoma" uz plaćanje zakupa po tržišnim cenama. Uslov je da u roku od godinu dana počne da izdaje komercijalne usluge fiksne telefonije. U ovom trenutku SBB ima već izgrađenu optičku mrežu kojom pokriva čevrtinu domaćinstava u Srbiji i poznato je da namerava da počne sa izdavanjem usluga telefoniranja.
Zna se takođe od ranije da bi Vlada rado videla „Telenor" u ulozi drugog fiksnog operatora koji, naravno ispunjava sve uslove. Naime, oni su lani imali prihod od oko 350 miliona evra i 2,86 miliona pretplatnika. Međutim, da li će konačno ući u trku za dobijanje licence i dalje je nepoznato, s obzirom da ni juče nisu hteli da se izjašnjavaju po tom pitanju.
Za sada je Srbija jedina zemlja u regionu (o Evropi da i ne govorimo) koja ima monopol u fiksnoj telefoniji. Problem je što bi i posle raspisivanja javnog nadmetanja stvar mogla ostati nepromenjena s obzirom na čitavu postavku. Dodeljuje se samo jedna licenca.
Zoran Torbica, stručnjak Centra za razvoj interneta, smatra da su uslovi tendera postavljeni zapravo za stranog operatora i nažalost, kratkotrajno punjenje budžeta.
- Pravo je pitanje zašto se dodeljuje samo jedna licenca i nema tu puno odgovora sem jednog. Što manje licenci, više novca. To znači da posle ulaska novog fiksnog operatora zapravo nećemo imati monopol već duopol. Uz to, naravno ostavljena je mogućnost da se ne dodeli nijedna licenca i Telekom ostane monopolista - upozorava Torbica.
U Sloveniji je na primer 12 fiksnih operatora a tamošnji stručnjak za telekomunikacije Tomi Gačnik iz kompanije "Teleteh” kaže za "Blic” da su objavljeni uslovi tendera strogi za operatore, ali ne i za državu.
- Kada se bude izdavala treća i četvrta licenca, onda uslovi mogu biti malo labaviji, odnosno može se tražiti duplo manji broj pretplatnika. Pošto je ovo prva i jedina konkurencija, zadati su takvi kriterijumi koji treba da omoguće ulazak velike kompanije - kaže Gančik.
Šta je velika kompanija donekle je poznato, ali ne i to koliko treba da košta licenca i šta je to što Vlada neće prihvatiti. Po odluci Vlade Ratel je po prvi put raspisao tender za dodelu licence bez minimalne cene. A iz Ratela poručuju da je u proteklom periodu bilo interesovanja iz inostranstva pošto Evropa vrlo dobro zna da u Srbiji postoji monopol Telekoma.
Region
(Zemlja - broj operatora)
Slovenija 12
Hrvatska 10
Makedonija 8
BIH 3
- Kada smo prodavali licencu za trećeg operatora mobilne telefonije niko nije očekivao da će VIP ponuditi 320 miliona evra. Apsolutno je nemoguće u ovom trenutku proceniti koliko će konačno biti plaćeno za fiksnu telefoniju - ističe Janković.
Najveća ponuđena cena biće i početna na aukciji na kojoj će se takmičiti dva kandidata za licencu. Ponude će biti otvorene 12. januar.
Uslovi javnog nadmetanja
- telekomunikacioni operator koji je lani imao prihod veći od 200 miliona evra i ima više od milion pretplatnika
n lice koje namerava da obavlja telekomunikacionu delatnost ali uz polaganje bankarske garancije od 10 miliona evra izdate od banke sa A liste
- podnosioci dokumenatcije ne smeju biti povezani nikakvim vlasničkim niti upravljačkim pravima
Napomena: licenca se izdaje na deset godina uz mogući produžetak perioda važenja na još toliko
