Izvor: Danas, 08.Apr.2015, 08:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SANU da bude primer
Prof. dr Vladimir Kostić, direktor Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, novi je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Iako uz minimum potrebnih glasova (63), Kostić je ubedljivo pobedio svoje protivkandidate - urologa Jovana Hadži Đokića, za koga je glasalo 38 akademika, i neurologa Ljubišu Rakića, koji je dobio 19 glasova podrške.
Obraćajući se nakon proglašenja pobede, novi predsednik SANU je istakao da oseća strah, ali i odgovornost pred >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << dužnostima koje ga očekuju. "Javna funkcija je monumentalni mazohizam. Dolazim među ljude od kojih ću moći da tražim savet. Preplavljen sam strahom. S obzirom na različitost kandidata, vide se i jasne podele u SANU. Nadam se da će u skorijem vremenu te podele moći da se prevaziđu, jer samo takav SANU može da bude od koristi društvu i državi".
O situaciji u Akademiji i njenom odnosu prema društveno-političkim temama izjašnjavao se za medije, napominjući da preovladavaju dva suprotstavljena stava - po jednima, ćutanje SANU izjednačava se sa mudrošću, dok drugi očekuju da SANU komentariše i dnevnu politiku. "Rukovodstvo SANU treba da ohrabruje konstruktivno javno delovanje članova, ali i reagovanja institucije na nacionalna i državna pitanja o kojima je postignuta saglasnost", smatra Kostić, ocenjujući da bi jedan od ključnih pravaca delovanja SANU trebalo da bude - delatnost ka uspravljanju Srbije. "Dužnost Akademije je da promoviše stvaralaštvo pre svega svojih članova", ukazivao je Kostić. SANU bi, na svom primeru, trebalo da pokaže da je u Srbiji, u atmosferi samosažaljena, moguće dostići domete univerzalnog značaja, smatra novi predsednik Akademije.
Vladimir Kostić je dopisni član SANU od 2000. a redovni od 2006. godine. Poznat je po naučnim dostignućima, ali i širokim interesovanjima - poznavalac je književnosti, savremenog likovnog života i nacionalne istorije. Rođen je 1953. godine u Beogradu, završio je Medicinski fakultet gde je i doktorirao 1986. godine. Redovni je profesor tog fakulteta. U istraživanjima je orijentisan na proučavanje degenerativnih procesa kod moždanih ćelija, kao kod Parkinsonove, Alchajmerove i Hantingtonove bolesti. Objavljuje radove u inostranim časopisima. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda (1988. i 1994) i godišnje nagrada Srpskog lekarskog društva za naučno-istraživački rad (1997). Član je brojnih domaćih i inostranih medicinskih društava.
