Izvor: Kurir, 21.Okt.2010, 09:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAHRANJEN ŠTIĆENIK DOMA
BEOGRAD - Zaboravljeni i od rođenih! Bez igde ikoga juče je sahranjen petnaestogodišnji N. G., štićenik Doma za ometene u razvoju u Kulini koga je, kako se pretpostavlja, u nedelju kroz prozor bacio drugi odrasli štićenik
BEOGRAD - Zaboravljeni i od rođenih!
Bez igde ikoga juče je sahranjen petnaestogodišnji N. G., štićenik Doma za ometene u razvoju u Kulini koga je, kako se pretpostavlja, u nedelju kroz prozor bacio drugi odrasli štićenik.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
- Dečaka smo sahranili na našem groblju, a juče je inspekcija Ministarstva rada završila sa istragom, a rezultate očekujemo za petnaestak dana - rekao je za Kurir Dragoljub Marković, direktor ovog doma, i naglasio da se osumnjičeni psihijatrijski bolesnik nalazi pod specijalnim nadzorom, ali da nije izolovan od drugih štićenika.
- Izolacija bi pogoršala njegovo stanje, ali napominjem da trenutno ne predstavlja opasnost po nekog od preostalih 469 štićenika - smatra Marković i naglašava da je preminuli dečak imao svega deset kilograma zbog bolesti, a ne zbog loše nege i ishrane. Međutim, na pitanje od čega je mališan bolovao, direktor doma nije znao da odgovori, pravdajući se rečima da „on nije lekar“.
Tragična smrt petnaestogodišnjeg štićenika pokrenula je mnoga pitanja, ali i donela frapantne podatke. Zvanična evidencija o broju mentalno obolelih u Srbiji ne postoji, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, reč je o tri odsto stanovništva. To je u prevodu čak 195.000 osoba. S druge strane, u NVO kažu da kod nas postoji samo desetak domova, u kojima je smešteno 2.500 osoba.
- Državi nije u interesu da evidentira sve obolele jer bi onda na ime socijalne i druge pomoći svakog meseca morala da isplaćuje ogromne sume novca - izjavio je za Kurir Goran Rojević, predsednik Humanitarne organizacije za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju „Veliko srce“. Prema njegovim, ali i rečima Milena Bogdanović iz organizacije „Mali veliki ljudi“, glavni problem u domovima je nedostatak stručnog kadra.
- Godinama su u Kulini na oko 600 štićenika bili jedan defektolog i jedan lekar - objašnjava Bogdanovićeva i dodaje da problem predstavlja i nekategorizacija štićenika. Naime, odrasli i deca sa različitim vrstama mentalne i fizičke retardacije smeštena su zajedno, što je u drugim zemljama nezamislivo.
- Ako vam kažem da u Britaniji domovi imaju oko 60 štićenika i da se u njima deca vrlo kratko zadržavaju, onda vam je sve jasno - objasnila je Bogdanovićeva.
Činjenice
* Štićenici u domovima najčešće ostaju do kraja života.
* Najveći broj njih ima Daunov sindrom i kombinovane smetnje (epilepsija, povišen šećer...).
* Polovina domske populacije je teško ometena u razvoju i s njima je nemoguć bilo kakav rad.
* Po pravilu žive kratko, u proseku oko 20 godina, a veoma mali broj doživi pedesetu.
* U Srbiji trenutno postoji 10 domova, u kojima je smešteno oko 2.500 mentalno obolelih.
* Domovi u Tutinu i Kulini imaju svoje groblje.
Jedni drugima grizli uši
Da podsetimo da je prošle godine u jednom od domova petoro dece sa najvećim stepenom retardacije odgrizalo jedno drugome delove ušne školjke, dok je četvoro polomilo ruke. Pored toga, jedna negovateljica je prilikom kupanja vrelom vodom ispolivala jednog od štićenika i nanela mu opekotine prvog i drugog stepena. Da zlo bude veće, ona je posle šestomesečne kazne zatvora vraćena na posao.
