Izvor: Kurir, 25.Maj.2011, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SA TITOM OBIŠAO SVET VIŠE PUTA
BEOGRAD - Izdavačka kuća Službeni glasnik iz Beograda predstavila je danas memoarsko delo "S Titom po svetu" Predraga Lalevića, koji je 16 godina bio lični lekar nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.
Promocija je simbolično priređena na nekadašnji Dan mladosti, kada je obeležavan rođendan Josipa Broza, čoveka koji je, kako je ocenila predstavnica Službenog glasnika Gordana Milosavljević Stojanović, "jedini čovek s ovih prostora koji je pripadao istinskom svetskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << džet-setu".
Prateći Broza na putovanjima Lalević je više puta obišao svet: u nekadašnjem Sovjetskom Savezu bio je deset puta, u Egiptu devet, u Indiji četiri, u Alžiru pet, u Rumuniji osam, u Nemačkoj četiri, u SAD dva puta, bio je na tri carska dvora - etiopskom, persijskom i japanskom, na svim kraljevskim dvorovima u Evropi i mnogim u svetu.
Autor je na promociji rekao da je više od trideset godina oklevao da napiše knjigu o svojim sećanjima na dane provedene uz Josipa Broza jer se "stideo" brojnih neistinitih napisa u novinama i literature koja je obilovala izmišljotinama i lažima o životu i delu nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika.
"Poslednja kap, koja me je navela da prestanem da oklevam da napišem knjigu, bile su priče pojedinih ljudi u medijima o tome kako su s predsednikom razgovarali ili mu pripremali hranu u poslednjim danima pred smrt. To nije bilo moguće, jer je Tito poslednjih 68 dana svog života bio na aparatima za veštačko disanje", rekao je Lalević.
Prema rečima Lalevićevog dugogodišnjeg prijatelja, profesora Miroljuba Labusa, koji je autoru pomogao u završnom priređivanju rukopisa za štampu, posebno je upečatljiv poslednji deo knjige u kojem je nekadašnji Brozov lekar opisao državnikove poslednje dane.
Labus, koji se bavio politikom i bio potpredsednik Vlade Srbije od marta 2003. do maja 2006. godine, istakao je da je prema Titu, dok je bio živ, imao vrlo kritičan odnos, ali da je tokom vremena shvatio da je taj državnik "tržio svoje mesto u istoriji i učinio da Jugoslavija bude mnogo veća i moćnija nego što je zaista bila".
Predgovor za knjigu napisao je pokojni diplomata i političar Živorad Kovačević (1930-2011), koji je naveo da je Lalević svoje delo napisao "nepretenciozno, strogo se držeći svoje uloge lekara, bez političkih ocena, s puno dužne distance i poštovanja prema Titu".
"S preciznošću i objektivnošću vrhunskog stručnjaka, Lalević se ograničava samo na ono što je sam video i čuo", istakao je Kovačević.
Kao dugogodišnji član lekarske ekipe nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika, autor u knjizi najviše opisuje ceremonijale, lovove ili neobavezno ćaskanje s Titom, budući da u političkim debatama nije ni mogao ni hteo da učestvuje.
Pišući o Brozovom zdravlju, Lalević je ocenio da je nekadašnji predsednik SFRJ bio u izuzetno dobroj kondiciji i da je retko imao zdravstvene probleme, sve do poslednja četiri meseca života, kada mu je, u 88. godini, amputirana noga koja je bila zahvaćena gangrenom.
Lalević je u Titovu službu primljen u 36. godini, sa već značajnim profesionalnim iskustvom u oblasti anesteziologije i reanimacije.
Još kao student tri godine radio je na Hiruškoj klinici u Beogradu, a diplomirao je s nepune 24 godine.
Godine 1952. primljen je u tada tek otvorenu bolnicu "Dr Dragiša Mišović", gde je radio na hirurškom odeljenju, a posle specijalizacije na Vojnomedicinskoj akademiji, dve godine je proveo na Univerzitetu u Kopenhagenu, gde je završio Školu anestezije Svetske zdravstvene organizacije. Bio je i stipendista američke klinike Mejo.
