Izvor: Politika, 29.Apr.2014, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruske gramate za profesorku iz Srbije
Gordana Naumović, uvažavana profesorka ruskog jezika širom sveta, kao samohrana majka 33 godine živi u podrumskoj vešernici od 20 kvadrata
Da li ste znali da po udžbeniku profesorke iz Srbije ruski jezik uče na mnogim fakultetima u državama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza? Ili da je u Srbiji jedina civilna dobitnica ordena koji dodeljuju kozaci za izuzetne rezultate i doprinos širenja ruskog jezika? Kakve veze imaju Lomonosov i Puškin sa jednim novobeogradskom podrumom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 20 kvadrata?
Zajednički imenitelj u svim odgovorima na ova pitanja jeste Gordana Naumović, profesorka ruskog jezika i književnosti, koja, iako poznata i uvažavana širom sveta, kao samohrana majka 33 godine živi u podrumskoj vešernici veličine 20 kvadrata, bez prirodnog svetla i čistog vazduha. To što su svakodnevicu njenih ćerki i njenu obeležile tri operacije od najteže bolesti, pacovi, izlivanje kanalizacije, izduvni gasovi automobila i nesnosan smrad kontejnera koji ulaze u „stan”, pogled na dvorište u visini komšijskih stopala – priča nam onako usput, pokazujući nagrade.
Najnovija je sa Međunarodne olimpijade „LIK Rossii 2014”, na kojoj je konkurisala sa filmom pod nazivom „Duhovne veze Rusije i Srbije kroz vekove”, čiji je ona autor. Nagrada je prvi put pripala jednom društvu, a ne pojedincu – Društvu srpsko-ruskog bratstva „Aleksandar Nevski” iz Požarevca, u kojem je profesorka angažovana. Na ovoj olimpijadi je pobedila sa svojim učenicima i studentima 2011, 2012 i 2013. godine.
– Interesantno je da su u filmu učestvovali i jeromonasi srpskih manastira Rukumija, Miljkovo i Lešje, koji su na ruskom govorili o Svetom Savi i njegovom odlasku sa ruskim monahom na Svetu goru – objašnjava profesorka i priča kako je u martu ove godine pobedila na međunarodnom konkursu koji su raspisali Univerzitet „Lomonosov”, Savez novinara i Savez ratnih veterana, na temu „Stranica porodične slave”, čime je stekla pravo da se njena priča štampa u Rusiji u knjizi istog naziva.
Prvi je dobitnik i povelje Krima koja je ustanovljena prošle godine, a početkom godine je odlikovana i za izuzetne rezultate i doprinos širenju ruskog jezika u Srbiji na Svečanoj kozačkoj akademiji u Ruskom domu u Beogradu.
– Povelju je potpisao general Naljimov, koji je direktno ukazom predsednika Putina postavljen na tu funkciju – kaže s ponosom profesorka Gordana.
Čini se da za ovu ženu nema prepreka i da joj ništa nije teško. Do prošle godine je predavala na Univerzitetu Singidunum, a pre toga je 36 godina bila profesor Ugostiteljsko-turističke škole. Aktivna je u društvu u Požarevcu, peva u horu u Ruskom domu, volontira i pomaže najugroženijim sugrađanima.
– Krpim kraj s krajem, samo ja znam kako. Nadležnima sam do sada uputila više od 130 molbi, od grada do vrha države, od Đilasa i Šapića do Vučića i Nikolića, ne bi li se konačno rešilo naše stambeno pitanje, ali nikakvih rezultata nije bilo – priča profesorka.
Kada je njeno prisustvo neophodno na nekoj međunarodnoj konferenciji, put finansiraju njeni dobrotvori – Goca i Moša Filipović, kojim je beskrajno zahvalna. Zahvaljujući njima je bila i četiri puta na Međunarodnoj konferenciji „Velikoje ruskoje slovo” profesora ruskog jezika, posvećenoj godišnjici rođena Puškina, koja se svake godine održava na Jalti.
Po čemu se njene školske knjige razlikuju od drugih, a iz njih uče deca i sa teritorije bivše SFRJ? Profesorka odgovara da je svesna da deca interneta ne vole duge tekstove, pa zato iza lekcija u njenim knjigama sledi po 20 različitih vežbanja koja su kratka, osmišljena tako da učenika zaintrigiraju i nasmeju. Uvela je i stripove, šah, zagonetke, anegdote….
Kaže, svako će pre uzeti da reši osmosmerku nego da nabuba lekciju, a pri tome neće biti ni svestan da uči. Pitamo je na kraju odakle ta ljubav prema ruskom jeziku i sa iznenađenjem dobijamo odgovor da je pogrešila šalter kada se upisivala na Filološki fakultet i, umesto u red za jugoslovensku književnost, stala u red za ruski jezik.
Ostalo je istorija.
-------------------------------------------------------------------
Šta su ruske arhitekte ostavile Beogradu
Neka od najznačajnijih zdanja u međuratnom Beogradu projektovale su ruske arhitekte – Patrijaršija, crkva Ružica na Kalemegdanu, Beli dvor, Narodna skupština, Glavna pošta… Ovo je bila i tema filma „Uticaj ruskih arhitekata – emigranata na formiranje izgleda Beograda” kojim su njeni studenti osvojili nagradu na Međunarodnoj olimpijadi „LIK Rossii 2012”. Nagrađeni filmovi ove profesorke, kao i njenih đaka i studenata mogu da se pogledaju na Jutjubu.
Sandra Gucijan
objavljeno: 29.01.2014.
