Izvor: Politika, 03.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumuni kupuju bakaluk u Vršcu
Sa još uvek nedovoljno visokim platama, Rumunima se više isplati da pazare u Srbiji, a švercuje se i cement, zbog povećanih graditeljskih potreba naših suseda
Vršac – U vršačkim megamarketima, samoposlugama i pijacama sve je više građana Rumunije, pogotovo onih iz pograničnih delova. U našim prodavnicama uglavnom kupuju ulje, šećer, brašno, bombonjere, alkohol, sokove u tetrapaku, kozmetiku... Komercijalne količine nisu dozvoljene za prenošenje „preko", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali se i dolazak po porodične potrebe sasvim isplati.
Kad se prtljažnici automobila i kombi-vozila dopune voćem i povrćem – računica je još jasnija. U jednom supermarketu zatekli smo dve dame iz susedstva, koje su pažljivo slagale pakete brašna, šećera i ulja u žičana kolica. Kažu da su profesorke i da im plata od 400 evra ne dozvoljava neracionalnost.
– Imamo i u Temišvaru kvalitetne robe, ali je ona skuplja. Kad su nam vaše prodavnice i pijace blizu, zašto ne bismo dolazile, tim pre što nam za prelazak granice nisu potrebne srpske vize – izvode nam svoju računicu.
Trgovci u Vršcu, ponovo, trljaju ruke, a domaći kupci na pijacama primećuju blagi skok cena, zbog veće tražnje. I proizvođači cementa i vlasnici stovarišta građevinskog materijala zadovoljni su. Jer, iz Srbije je prema Rumuniji krenula nova vrsta šverca – cementa, robe koja je pre desetak godina željno iščekivana upravo iz ove susedne zemlje. U Rumuniji je cement em skuplji, em ga manje ima u prodaji, s obzirom na uvećane potrebe.
Kupci iz Rumunije neretko kupuju i od svojih zemljaka, koji već godinama na ovdašnjem „buvljaku" imaju registrovane tezge. To nisu nadničari, već dobri majstori i trgovci, koji su stekli poverenje naših domaćina i kupaca.
Ovi trgovci kažu da im se više isplati da ostanu u Srbiji, nego da nastave prema Italiji, Španiji, Portugaliji i slično, gde je većina njihovih zemljaka našla poslove pretežno u poljoprivredi, sa često skromnijim zaradama nego kod nas. Pri tom, uz znatno više rada. Pored zapošljavanja u sve brojnijim proizvodnim pogonima, posebno u većim rumunskim gradovima, i masovna migracija Rumuna u zemlje EU izazvala je manjak radne snage kod našeg istočnog suseda i visok procenat zaposlenosti.
Rumuna na vršačkoj „crnoj berzi rada" više nema, kao do pre dve godine. U selima Straža i Potporanj kod Vršca o ovcama i kravama na ispaši brine nekolicina pastira iz Rumunije. Godinama pošteno rade ovaj posao, a plata je 300 evra, uz tri obroka dnevno (dva kuvana), dve kutije cigareta, kao i po dva deci rakije, ujutru i uveče, „tek koliko grlo da plaknu".
U većim rumunskim gradovima, posebno u ekonomski razvijenijim županijama, stambena izgradnja je u izuzetnoj ekspanziji. Oseća se manjak stručnih radnika, koji su, uzgred, bolje plaćeni nego kod nas. Međutim, naši građevinari ne prelaze „granu", pre svega zbog većih životnih troškova i administrativnih prepreka prilikom legalnog zapošljavanja.
– Stručni zidari su na rumunskim gradilištima više plaćeni. Tamo su i cene kvadrata više nego kod nas – kaže za „Politiku” Siniša Paunović, tehnički direktor vršačkog „Rasinga". – Na našem tržištu rada ne mogu da nađem stručnog zidara, pa sam ugovorio prekvalifikaciju deset mlađih nezaposlenih ljudi. Ako uspešno prođu test, svi će biti primljeni. Rumuni sve više traže stručnost.
Međutim, priča se da građevinski preduzimač iz jednog sela kod Vršca, kad kombajni završe kampanju, odvodi u Rumuniju, „ne baš legalno", nekoliko svojih meštana i angažuje ih u građevinarstvu. Dobro za njega, ali i za radnike, koji imaju pristojne nadnice. Jedino su obe države „kraćih rukava".
Naši, izgleda, više vole da budu gazde. U temišvarskoj županiji registrovano je oko 250 firmi, čiji su vlasnici ili suvlasnici – građani Srbije. Bave se uvozno-izvoznim poslovima i uslugama. Kažu da su tražene usluge programera, prevodilaca, ali i dobrih zidara...
Rast zapošljavanja u Rumuniji je veoma uočljiv. U banatskom delu, otvaraju se veliki industrijski parkovi, s desetinama malih i srednjih firmi. Reč je i o fabrikama u kojima se primenjuju visoke tehnologije, ali je dosta i onih iz oblasti obućarske i tekstilne industrije, čija priroda delatnosti podrazumeva više radnika. Njihove plate su od 200 do 300 evra.
Jovica Danilović
[objavljeno: 04.07.2008]
