Izvor: Blic, 27.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruke ne peru ni neki lekari!
Ruke ne peru ni neki lekari!
Svaki deseti pacijent na bolničkom lečenju, 'zaradi' infekciju u ustanovi kojoj leži, pokazala su brojna istraživanja rađena u svetu. Po učestalosti, bolničke infekcije najčešće nastaju nakon velikih operativnih zahvata, zatim su tu urinarne infekcije i zapaljenje pluća. Njihovo otežano lečenje, jer su uzročnici rezistentni na terapiju, može biti uzrok sepse, ali i fatalnog ishoda.
U svetu se troše milijarde dolara na lečenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << intrahospitalnih infekcija, neprekidno se unapređuju higijenske mere, radi se na zdravstvenoj edukaciji svih slojeva stanovništva, nažalost, kojih je razmera taj problem kod nas, može samo da se nagađa jer istraživanja nisu rađena, kaže za 'Blic' epidemiolog pukovnik prof. dr Miloje Čobeljić, načelnik Instituta za epidemiologiju VMA i predsednik srpskog Udruženja za javno zdravlje.
- Prema svetskim standardima, lekar bi u toku radnog vremena trebalo bar 30-50 puta da opere ruke jer se preko ruku prenosi najveći broj infekcija - ističe naš sagovornik, uz opasku da, kada na to ukaže svojim kolegama, nemalo njih tvrdi da preteruje!
Velike zdravstvene ustanove (VMA, Klinički centar Srbije i druge) nastoje da kroz unutrašnji nadzor, formiranjem posebnih komisija, prate i suzbijaju bolničke infekcije. I najuglednije bolnice u svetu beleže određen procenat intrahospitalnih infekcija, kaže dr Čobeljić, ocenjujući da je 'znak da se takve infekcije prate, tamo gde se tvrdi da ih nema, nema ni kontrole'.
Godinama unazad našim bolnicama nedostajao je ne samo potrošni materijal, već i sapun i dezinficijens. Uz dobro sprovedene higijenske i protivepidemijske mere, ističe dr Čobeljić, trećina bolničkih infekcija mogu se sprečiti.
Uzročnici infekcija, brojni mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice, prioni...), prema oceni stručnjaka, imaju izuzetnu sposobnost prilagođavanja. Njihov genetski materijal u rekordnom roku, vek jedne generacije je 20 minuta, 'unosi' izmene koje obezbeđuju preživljavanje, objašnjava dr Čobeljić, ukazujući da su baš iz tih razloga, kako kaže, 'bolničke infekcije, s obzirom da se u bolnicama najčešće i najviše koriste antibiotici, najotpornije na terapiju'.
- Kada su, pre više od pola veka, pronađeni antibiotici, verovalo se da je medicina dobila moćno oružje i da je odlazak infektivnih bolesti u istoriju samo pitanje dana. Bila je to jedna od najvećih zabluda - ističe naš sagovornik. Medicina se danas, dodaje on, suočava ne samo sa novim zaraznim bolestima, čiji su uzročnici novi i malo poznati (HIV, bolest ludih krava, SARS...), već i sa infekcijama čiji uzročnici više ne reaguju na postojeću antibiotsku terapiju. Upornost intrahospitalnih infekcija ozbiljan je znak upozorenja, naglašava dr Čoveljić.
- Kada treba da održim predavanje o suzbijanju intrahospitalnih infekcija, čija učestalost je merilo kvaliteta rada svake bolnice, događalo mi se da lekari pošalju spremačice da to čuju i nešto nauče, što je apsurd jer najveće propuste prave baš lekari koji ne poštuju osnovnu meru prevencije - propisanu higijenu ruku - ističe dr Vesna Šuljagić, epidemiolog sa VMA. Ona ističe da 'pranje i higijena ruku nije isto'.
Pravilnu higijenu ruku, dodaje ona, bolničko osoblje sprovodi u 16-81 odsto situacija koje to zahtevaju, pri čemu je taj propust jedan od najvećih problema u jedinicama intenzivne nege'.
Pranje ruku, kao i druge higijenske mere, prvi je korak u suzbijanju infekcija u bolnicama, ističu epidemiolozi, apelujući i na lekare i na pacijente da tu meru dosledno sprovode. Koliko našu zdravstvenu kasu koštaju intrahospitalne infekcije, što u novcu, što u životima, niko nije istraživao. Z. D. Marković
