Izvor: Blic, 01.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roming zamke vrlo skupe
Na svega pet kvadrata čas sam u „Cronetu", čas u „Telenoru". Kada sam u „Cronetu" dobijam redovno poruke „Dobro došli, stanje na putevima u Hrvatskoj...". Tada sam obavezno u romingu i plaćam hrvatsku tarifu, a sa računa se odbija i meni i onome ko je zvao, kaže Dragan Jelača iz Apatina.
Život u blizini državne granice ima mnogo prednosti, a jedna od retkih slabih strana je famozni roming za mobilne telefone. Uz Dunav sa Hrvatskom graniče se manja mesta: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Bogojevo, Vajska, Bođani, Bačko Novo Selo, Plavna, Mladenovo, Karađorđevo i grad Bačka Palanka.
- Svi vlasnici mobilnih telefona već „znaju za jadac" i svoje aparate programiraju za ručno biranje - kaže Boro Đurica iz Bogojeva.
Ako pokušate da nazovete mobilnim telefonom nekoga sa malograničnog prelaza kod Bođana, neće vam poći za rukom jer tu nema nijednog signala. Službenici na prelazu reći će vam da je dovoljno da promenite mesto i pomerite se dvadesetak metara ka nasipu i „biće sve u redu". U vikend naselju Dunavska obala, kod Bogojeva, ako vam telefon nije podešen na ručno biranje dogodi se da vas, zbog jačine signala hrvatskog VIP-a, direktno preuzme ova mreža.
To znači da svako javljanje ide na vaš račun, po roming tarifi. Ako se na to ne pripazi, računi mogu biti i po nekoliko hiljada dinara.
- Mobilni u graničnom pojasu zato manje vredi, ali to kompenzujemo brojnim prednostima - kažu sagovornici „Blica".
Najviše problema sa korišćenjem mobilnih telefona u somborskoj opštini imaju meštani pograničnih sela, Riđice, Rančevo, Kolut, Bački Breg i Bezdan. Zbog blizine Hrvatske i Mađarske, korisnici MTS i „Mobtela", najšečće se, protiv svoje volje, nađu u romingu. Ukoliko ne obrate pažnju, računi im na kraju meseca budu astronomski.
Selo Riđica, pored muke sa mobilnim, ne može da prati ni programe državne televizije.
- Zato sam prinuđen da gledam mađarske državne kanale, a srpske kartice mobilnih telefona mi u selu ništa ne znače jer je signal mađarskih operatera jači. Ostaje mi samo da koristim „Vodafon" i da debelo platim - kaže Siniša Petrović iz Riđice.
Apatinci koji stanuju u delu grada, uz obalu Dunava, koji je na ovom potezu granica između Srbije i Hrvatske, koju deli samo 800 metara vode uglavnom ne mogu da koriste mobilne telefone osim u „specijalnim" prostorima u kući i oko kuće.
- Zbog toga se telefoni drže na stolu, kako bi se uočio čas kada su u mreži, a kada ne - priča Dragan Jelača.
Život na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske, za žitelje Negotinske Krajine, vlasnike mobilnih telefona, između ostalog, podrazumeva i stalni rizik od rominga s jedne ili druge stane. Naši susedi su se dobro opremili pa su prema granici postavili jake repetitore koji potpuno ili povremeno prekrivaju neku od domaćih mreža. Primer pravog „rata signalima" koji se vodi u blizini državnih granica je selo Radujevac, najbliže tački tromeđe. Korisnici mobilne telefonije tamo su na udaru čak šest mreža - tri domaće, dve rumunske („Conex" i „Orange") i jedne bugarske („Globul").
- Ako manuelnim podešavanjem ne izaberete mrežu na mobilnom telefonu, čitav dan će vam stizati poruke. Svi signali su jaki i stalno se prepliću. Kad primetite, već je kasno... Ceo kredit je već gotov - priča Borivoje Dragić iz Radujevca.
Uzvodno Dunavom od Radujevca, problem sa romingom, ali samo iz pravca Rumunije, zbog blizine i jačine repetitora „Conex" koji je smešten u blizini HE „Đerdap dva" imaju i meštani drugih podunavskih sela - Prahova, Male Kemenice, Mihajlovca... U romingu su iz istog razloga povremeno i IHP Prahovo, Luka Prahovo, Lučka kapetanija, NIS „Jugopetrol". Slična je situacija i u Kladovu gde posetioci ovog grada na Dunavu, korisnici mreže 063 često, budu oštećeni za velike iznose kredita.
- Bila sam u Kladovu i javila se na telefonski poziv, a kada sam završila razgovor stigla mi je poruka da je na mom računu manje od 50 dinara. Tek tada sam shvatila da sam u romingu - priča jedna Negotinka.
Problem sa korišćenjem domaćih mreža mobilne telefonije izražen je i u timočkom delu opštine lociranom uz bugarsku granicu. I dok je na tom području mreža 064 stabilna, meštani sela Veljkova, Rogljeva, Rajca, Tamniča, Braćevca, Aleksandrovca, mrežu 063 gube već na prilazu Veljkovu, a javlja se bugarski „Globul". „Mobtelov" signal, primera radi, nemaju ni čuvene Rajačke pimnice pa korišćenje mobilnog telefona ove mrežne grupe podrazumeva roming.
Ljubovija - roming u svakoj kući
Signal mobilne telefonije susedne BiH je mnogo jači od naših signala, i zato se dešava da građani Ljubovije i Bajine Bašte često budu u romingu i u svojoj kući. Jedino rešenje je, po rečima naših provajdera mobilne telefonije, da korisnici na svojim aparatima ručno izaberu mrežu. U nešto povoljnijem položaju su korisnici 064 i 065 mreže zato što je naš „Telekom" kupio njihovu mobilnu telefoniju, pa po tvrdnjama zaposlenih, tada nema rominga.
J. T.
Zahtev za jači signal
U info-servisu „Telenora" su nam rekli da je pojava rominga u graničnom pojasu uobičajena i da za područje sa većim problemima treba podneti pisani zahtev na fax: 063/311-311. U slučaju potrebe, ova kompanija će preduzeti mere i pojačati signal, kažu u „Telenoru".
S. J.
