Izvor: Politika, 04.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rodne kuće bez dostojnog obeležja
Uspomene na znamenite Milanovčane sačuvane su u istorijskim knjigama i monografijama, ali danas u gradu pod Rudnikom malo ko zna gde je bila rodna kuća Drage Mašin ili ugledne građanske porodice Nastasijević
Gornji Milanovac – Za koju godinu, u gradu pod Rudnikom ostaće tek nekoliko onih koji znaju gde su se nekada nalazile rodne kuće najznamenitijih Milanovčana. Spletom istorijskih okolnosti, od njih nije ostao ni kamen na kamenu, a na mestima njihovog bivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne postoji danas nikakvo spomen-obeležje. Izuzetak je jedino metalna ploča na fasadi stambene četvorospratnice na uglu Rajićeve i glavne ulice. Do Drugog svetskog rata, tu beše porodična kuća Vićentija i Hristine Vasić. Stradala je u požaru, septembra 1941. godine, kada su Nemci zapalili grad. U toj kući Vasićima se, 1884. godine, rodio sin Dragiša, „književnik, advokat i narodni pregalac”, kako piše na pomenutoj memorijalnoj ploči. Njegova pripadnost ravnogorskom pokretu bila je razlog što je njegovo ime i delo dugo bilo skrajnuto od posleratnih generacija.
– Prvi pokušaj da Dragišu simbolično vratimo u zavičaj zbio se 1995. godine, ali je književno veče, koje je trebalo da bude njemu posvećeno, zabranjeno po nalogu „odozgo”. Bili smo uporni i 2003. objavili smo Vasićevu zbirku pripovedaka „Utuljena kandila”. Dve godine potom, uspelo nam je da organizujemo dvodnevni skup na temu „Život i delo Dragiše Vasića” i na višespratnici, na mestu gde je bila njegova rodna kuća, postavili smo spomen-obeležje. A krajem prošle godine Muzej rudničko-takovskog kraja je izdao i zbornik radova sa tog skupa – kaže za naš list direktor Muzeja Borisav Čeliković.
Uspomene na druge slavne Milanovčane sačuvane su u istorijskim knjigama i monografijama, kakvo je i delo „Stari Milanovac, čiji je autor ovdašnji profesor Dušan Ilić:
– Draga Mašin, unuka ustaničkog vojvode Nikole Lunjevice, najpre dvorska dama kraljice Natalije, a potom kraljica Srbije, rođenjem je Milanovčanka. Kuća njenog oca Pante u kojoj se, 1866. rodila poslednja kraljica u dinastiji Obrenović, bila je u samom centru grada, preko puta sadašnje OŠ „Kralj Aleksandar Prvi”. Škola je sagrađena 30 godina posle Majskog prevrata 1903. godine. Na mestu kuće u kojoj se rodila i mnogih drugih kuća i dućana, sada je gradski park, a na današnjem školskom igralištu bila je kuća njenih tetaka – kaže za „Politiku” profesor Ilić.
I braća Nastasijević – slikar Živorad i pesnik Momčilo, romanopisac Slavomir i kompozitor Svetomir, rođeni su u Milanovcu, krajem 19. i početkom 20. veka. Porodična kuća Nastasijevićevih se nalazila u današnjoj Rajićevoj ulici. Na njenom mestu je, neko vreme, bila garaža „Autoprevoza”, sad je privatna kuća i apoteka. Nastasijevića kuća je, takođe, izgorela u požaru na početku Drugog svetskog rata, a u milanovačkom muzeju se čuva ulje na platnu na kome je Živorad Nastasijević kičicom ovekovečio dom ove ugledne građanske porodice.
Tokom Prvog svetskog rata, u kuću svoje tetke u Milanovcu u izbeglištvo je iz okupiranog Beograda stigao pesnik Velimir Rajić. Na tom mestu više nema te kuće, niti znaka da je pesnik ovde živeo. Ulicu su nazvali Rajićevom, bez ličnog imena, pa se Milanovčani i dan-danas glože da li je ime dobila po pesniku Velimiru ili po ustaničkom tobdžiji sa Ljubića, Tanasku Rajiću.
Boško Lomović
[objavljeno: 05/01/2009]
