Izvor: Blic, 23.Nov.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditeljsku ljubav zamenjuju brejkdensom
Banja Koviljača - Grupa dečaka, štićenika Doma za decu i omladinu bez roditeljskog staranja „Vera Blagojević" u Banji Koviljači, već nekoliko godina vredno trenira i uživa izvodeći brejkdens vratolomije. Najmlađi član ovog igračkog tima ima samo 11 godina, a njegovi stariji drugari ističu da je veoma spretan i uporan da savlada i najteže figure ovog neobičnog plesa.
Marko Pavlović (17), vođa i trener brejkdens grupe BDBK CROF, kada je 2003. godine iz novosadskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << doma došao u Dom za decu u Banji Koviljači, imao je jedanaest godina, ali sa već stečenim prvim iskustvima iz atraktivnog plesa. Posle pauze od nekoliko godina, počeo je ponovo da vežba pre dve i po godine.
- U Novom Sadu sam imao grupu s kojom sam svakodnevno trenirao. Često smo imali nastupe po gradu, ali smo redovno išli i na takmičenja kako u Novom Sadu, tako i u Beogradu. Na jednom od novosadskih takmičenja osvojili smo drugo mesto. Kada sam premešten u Banju Koviljaču, tri godine nisam uopšte vežbao. Pred jednu proslavu dana Doma, prijavio sam se da odigram nešto u okviru svečanog programa. Kada su ostali drugari videli šta radim, oduševljeno su mi rekli da bi i oni želeli da nauče neki od brejkdens pokreta - kaže Marko Pavlović, koji je u međuvremenu završio stolarski zanat.
Mada su u Domu uglavnom deca mlađeg uzrasta, među prvima se zainteresovao Markov vršnjak, Dane Tomić i već posle dva meseca upornog rada naučio je osnovne figure.
- Nisam imao nikakva iskustva od ranije i sve me je naučio Marko. Vežbali smo svaki dan, bilo je i manjih povreda, nagnječenih ramena i modrih kolena, ali nekako sam savladao prve korake - priča Dane Tomić, inače budući konobar.
Grupi su se kasnije priključili i Vlado Blagojević (17), Žarko Mamutović (13) i njegov brat Goran (11), najmlađi član ove atraktivne ekipe.
- Počeo sam da treniram u drugom razredu, a sada sam peti. Stariji drugari kažu da imam dara za brejkdens i ja se trudim da to i dokažem. Najteža mi je „vetrenjača", figura koja podrazumeva brzo okretanje na leđima. Problem nam je što nemamo nikakvih video-snimaka koje bismo gledali i učili nove pokrete - iskren je Goran Mamutović.
Marko, kao najiskusniji, kaže da je najbitnije dobro zagrejati mišiće i zglobove pre treninga ili nastupa, a posebno treba voditi računa da ne povrediš drugoga kada se izvode zajedničke koreografije.
- Nedavno smo od gradonačelnika Loznice dobili linoleum na kojem treniramo pa sad lakše izvodimo „upijače", „kornjače" i „vetrenjače". Problem nam je što nemamo muzičku liniju pa muziku slušamo preko DVD plejera i televizora. To nam je tiho, a za dobru igru neophodna je dinamičnija i glasnija muzika. Nadamo se da će nas uskoro neko primetiti i da će nam pomoći da nabavimo jednobrazne trenerke ili patike sa debljim đonom jer i to je uslov za dobru igru - objašnjava Marko.
Svoje umeće ovi vešti momci pokazali su i prilikom letovanja u Italiji, a lozničkoj publici nastupom ispred Vukovog doma kulture. Maštaju o češćim nastupima i boljim uslovima. Roditeljsku ljubav zamenjuju im vaspitači koji bi takođe želeli da njihovi štićenici postanu popularni, ali za početak, svi bi bili zadovoljni kada bi dobili nove strunjače, patike, trenerke i muzički stub kako bi što bolje pokazali šta sve znaju.
