Izvor: Politika, 26.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditelji upisuju buduće studente
Roditeljska podrška pri donošenju važne odluke kao što je izbor fakulteta vrlo je bitna, ali neke mame i tate u tome znaju i da preteraju
Ispred šaltera fakulteta već dva dana su redovi srednjoškolaca koji čekaju da bi se prijavili za polaganje prijemnog ispita. Mnogi na fakultet dolaze s roditeljima, a neki pošalju mamu ili tatu da umesto njih predaju prijavu.
Roditeljska podrška pri donošenju važne odluke kao što je izbor fakulteta vrlo je bitna, ističe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ivana Stepanović, psiholog i naučni saradnik Instituta za psihologiju na Filozofskom fakultetu, ali, dodaje, neke mame i tate u tome i preteruju.
Često se događa da su u njihovim rukama apsolutno svi konci: od pretraživanja informacija po Internetu, kupovine konkursa za upis, preko prijavljivanja budućeg brucoša i pratnje na polaganje ispita, pa do čekanja na rang-liste i podizanja indeksa umesto deteta koje verovatno uživa na moru.
– Na Filozofskom fakultetu držim pripremnu nastavu i primećujem da sve češće roditelji zovu da se raspituju o upisu na fakultet, a neki dolaze sa svojom decom na prvi čas pripremne nastave da se upoznaju sa studijama – kaže Ivana Stepanović.
Roditelji koje smo juče pronalazili ispred šaltera bili su puni opravdanja za to što umesto svoje dece čekaju u redu na 30 i kusur stepeni. Tako je jedan otac koji je juče popunjavao uplatnicu za nadoknadu za polaganje ispita na Pravnom fakultetu odgovorio da mu nije bilo teško da dođe umesto ćerke na fakultet, jer je inače imao da obavi i druga posla u centru grada.
– Ostavio sam je kod kuće da sprema prijemni, jer će za nekoliko dana imati test. Već je dovoljno u panici zbog toga i trema je već prisutna – kaže on.
Miloš Vazura, student prodekan Pravnog fakulteta, objašnjava da mame i tate uglavnom dolaze sa srednjoškolcem na prijavljivanje i pretpostavlja da je to zbog toga da bi pravilno popunili prijavni formular. U pratnji roditelja budući brucoši dolaze i na Tehnološko-metalurški fakultet.
– To je već uobičajena slika. Dokumente ne moraju da predaju srednjoškolci lično, pa tako za polaganje može da ih prijavi i neko drugi, ukoliko su oni sprečeni. Sa roditeljima uglavnom dolaze deca iz drugih gradova, ali ima i onih iz Beograda – rekla je Marina Dojčinović, predsednik upisne komisije na TMF.
U gužvi na Ekonomskom fakultetu našla se i Ljiljana, kako nam se predstavila, čija je ćerka završila ekonomsku školu, ali nije mogla da dođe na prijavljivanje jer je otputovala na more. Ovogodišnji termini za upis su kasno objavljeni, objašnjava, a njeno dete je već imalo uplaćeni aranžman za Grčku. Ova mama ne krije da je njena velika želja da joj ćerka nastavi školovanje, kao i da se podrobno raspitivala koji je fakultet najbolji za njeno dete.
– Ona je malo zbunjena, pa i uplašena činjenicom da su studije teške i da joj niko ne garantuje dobar posao kada ih završi. Ipak, mislim da ne treba da ostane samo sa diplomom srednje škole – kaže Petrovićeva.
Iako Filološki fakultet nazivaju ženskim, jer se za jezike i književnost uglavnom opredeljuju devojke, sudeći po rečima Mališe Stanojevića, načelnika studentske službe, hrabrost im ne nedostaje, jer uglavnom dolaze same da se prijave za polaganje prijemnog.
– Savetovali smo buduće studente da ne dolaze sa roditeljima i da dođu da se sami upoznaju sa fakultetom, jer ipak će oni na njemu provesti naredne četiri godine. Prošle godine, ipak, bilo je više mama i tata ispred naših šaltera, dok ove to nije slučaj – kaže Stanojević.
Psiholog Ivana Stepanović smatra da roditelji imaju preveliku potrebu da zaštite decu, što u nekim situacijama, kao što je ova, nije najpoželjnije.
– Postoje trenuci kada mame i tate treba da se pomere malo sa strane i puste decu da sama reše određene probleme ili donesu neke odluke. Izbor fakulteta i polaganje prijemnih ispita trebalo bi da bude stvar sa kojom će se srednjoškolac sam uhvatiti u koštac, naravno uz podršku roditelja, ali ne i da oni preuzmu taj posao i obaveze na sebe – smatra Stepanovićeva.
Ovakvo ponašanje roditelja nije nikakva novost i Stepanovićeva kaže da su naši roditelji tradicionalno mnogo brižniji i zabrinutiji za budućnost dece, nego mame i tate na Zapadu, gde se deca mnogo brže osamostaljuju.
– U poslednjih nekoliko godina krivac za ovakvo stanje je i ekonomska situacija, pa mladi dugo ne mogu da se osamostale i ostaju i posle tridesete godine pod roditeljskim krovom. Nije retkost da roditelji izdržavaju i one koji su prevalili tridesetu – naglašava Stepanovićeva.
Jelena Beoković
[objavljeno: 27/06/2008.]
