Izvor: Glas javnosti, 26.Okt.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rod nikad bolji, kupaca sve manje
BEOGRAD - Za proizvođače jabuka koji nemaju kome da ih prodaju slaba je uteha što je ovogodišnji rod najbolji u poslednjih deset godina.
Izvoz jabuka u ovoj godini je drastično pao, pa bi se moglo reći da kriza nije zaobišla ni najveću uzdanicu srpske poljoprivrede - voćarstvo. Podaci Zajednice za voćarstvo i povrtarstvo pokazuju da je u prošloj godini izvezeno 35.000 tona jabuka, pretežno u Rusiju, a da je u prvoj polovini ove godine van Srbije plasirano svega oko četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << hiljade tona. Takođe, zbog niske cene koja je skoro dvostruko manja nego ranijih godina, proizvođači će, po svemu sudeći, ostati kratkih rukava.
Željko Ninčević, menadžer zadruge „Voćko“ iz Tavankuta kod Subotice, navodi da prodaja nikad nije bila gora.
- Komore su dupke pune, ali imamo problem sa plasmanom. Zbog svetske recesije kupovna moć stanovništva je opala, a prinosi jabuke su iz godine u godinu sve veći. Na domaćem tržištu je problem što je proizvodnja ogromna, a potrošnja sve manja. Kada je u pitanju izvoz, Rusija je tržište na kojem se svi proizvođači jabuka guraju, ali je zbog devalvacije rublje i tamo otežan plasman. U hladnjačama se trenutno nalazi 1.500 tona jabuka, a klasično se čuva preko 3.000 tona. Cene su u odnosu na prošlu godinu prepolovljene i jabuke se sada prodaju od 15 do 25 centi i teško da proizvođačima to može da odgovara jer je većina njih u kreditima koje su uzeli od Fonda za razvoj - objašnjava Ninčević.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran potvrđuje da je ovogodišnji rod najbolji u poslednjih desetak godina, ali podseća da je apsolutan rekord bio 1982. sa oko 350.000 tona, što je oko sedamdesetak tona više u odnosu na ovogodišnji rod. Prema njegovim rečima problem kod ovako velikih prinosa proizvođačima predstavlja deficitaran skladišni prostor.
- Svako ko ima sadnice na par hektara morao bi da ima skladišta, odnosno hladnjače, pa bi svoje proizvode mogao da ponudi i u januaru i u martu i u maju, a ne da se izlaže ovakvim rizicima tržišta. Treba podsetiti da je i kupovna moć građana opala, pa se oni orijentišu na kupovinu osnovnih životnih namirnica. Što se tiče države, ona se nikada nije posebno bavila kupovinom robnih rezervi, ali u vanrednim okolnostima mogla bi da otkupi deo ovogodišnjeg roda ili da preporuči dnevne porcije vojsci, bolnicama, obdaništima i javnim kuhinjama - kaže Prostran.
PREDNOST DOMAĆEM
Iz „Delta Maksija“ poručuju da sezonsko voće i povrće koje uspeva na našem podneblju nabavljaju od domaćih proizvođača kao i da ih ne uvoze, ukoliko je ponuda domaćeg voća i povrća dovoljna.
Uvoz sezonskog voća i povrća se obavlja samo u zimskom periodu ili u vreme kada domaća roba ne može da zadovolji potrebe naše maloprodajne mreže - poručuju iz „Delta Maksija“.
U „Idei“ ističu da je u zimskom periodu odnos domaćeg i uvoznog voća u procentima 50 prema 50. Jabuke i kruške su uglavnom domaće proizvodnje dok se grožđe uvozi iz Makedonije jer je mnogo boljeg kvaliteta od našeg. Tokom leta čak 90 odsto voća koje se prodaje u objektima trgovinskog lanca „Idea“ je domaćeg porekla.
On ukazuje da kod šljiva postoji isti problem, jer je ova voćka sa rodom od 600.000 tona još dominantnija od jabuke i ove godine je prodavana u bescenje, dok kod krušaka ne postoji ovakav problem jer je broj stabala mali.
- Ono što proizvođači ne prodaju otići će u rakiju. Neće biti prvi put da jabuka završi u kazanu za rakiju ili da ostane neubrana, pa će se koristiti kao organsko đubrivo kad istruli i preore se. Otpornije vrste, kao što su „kolačara“, „budimka“ i „kožara“, mogu preko zime da se čuvaju u zemlji, ali šta uraditi sa finim, selekcionisanim vrstama poput „greni smit“? Proizvođači tih vrsta će biti na gubitku jer su veliki troškovi za njihovu obradu i zaštitu. Sami će snositi gubitke zbog nemogućnosti da prodaju toliku količinu jabuka. I sa sortiranjem jabuka prve klase za izvoz postoji problem, jer se biraju samo najkvalitetnije, a od ukupne proizvodnje izveze se samo 30 do 40 odsto - objašnjava Prostran i napominje da proizvođači moraju da sklapaju ugovore ne samo sa izvoznicima već i sa prerađivačima, jer od velike količine voća se dobijaju koncentrati i arome koje služe za proizvodnju sokova.
Predsednik Udruženja voćara „Fruškogorac“ Bora Đukić navodi da je od 2001. godine, kada je podigao prvi zasad, ovo prvi put da nije sve prodao.
- Od 2.500 gajbi prodao sam svega 500, i to na kvantašu u Novom Sadu i Beogradu i na zelenim pijacama. Niko od većih proizvođača ne nudi otkup. Ranijih godina „Delta“ je dosta otkupljivala, ali koliko sam čuo ove godine nisu uspeli ni prinose sa svojih zasada da izvezu. Na 75 ari koliko mi je pod jabukama rodilo je čak 35 tona „zlatnog“ i „crvenog delišesa“, „ajdareda“, kao i novije sorte „greni smit“ i „mucu“. Prošle i pretprošle godine rod je bio dosta slab, što zbog leda, što zbog suše, a sada kada je rod najzad dobar cena je skoro dvostruko manja nego ranijih godina i iznosi od 25 do 30 centi, dok su cene veštačkog đubriva i zaštitnih sredstava porasle. Pod takvim uslovima biću na nuli, a možda čak i malo ispod nule - jada se Đukić, napominjući da se sa istim problemima susreću svi članovi Udruženja „Fruškogorac“ kojih ima oko 40.
Prema njegovim rečima, problem predstavlja i nedostatak hladnjača, pa će zasigurno veliki deo ovogodišnjeg roda propasti.
- Ove godine prodaja je naglo pala, a i Rusi su izostali zato što im je naša država prošle i pretprošle godine, kada je potražnja bila velika, uvaljivala raznorazni trulež - tvrdi Đukić.
Prekinite sa vestackim djubrivom i pesticidima i Nemci ce van kupovati voce ni5 puta da je skuplje.Rusi i njihove dache proizode ekolosko voce i povrce na svojim dachama i Nemci su prvi i najveci kupci.Vestacko djubrivo unistava ne samo zdravost voca i povrca vec unistava i zemlju.U svetu se mnoge organizacije bore protiv unistavanja onog sto treba da nas hrani a ne ubija a sve voce i povrce UBIJA zahvaljujuci vestackim djubrivom i pesticidima koji se konzumiraju kroz plod.Hocete mnogo , dobicete jos manje.
